Ako ste ikada brinuli o ONOM detetu za koje mislite da preti ili ugrožava vaše dete u školi, onda je ovo tekst koji morate pročitati.
Niko ne voli da priča o ONOM detetu koje kvari prosek razreda, maltretira ili bije decu, ne slaže se ni sa kim i koje niko ne želi u blizini svoje dece. Međutim, da li znate i da li se uopšte i pitate zašto je to dete takvo, ima li možda on ili ona neke probleme, muke, tajne zbog kojih se ponaša tako?
Pre nego što odgovorite kako vas to ne interesuje i kako nije vaš problem, pročitajte ovaj dirljiv tekst i razmislite još jednom.
Dragi roditelju:
Znam da si zabrinut. Svakog dana tvoje dete dođe kući sa pričom o ONOM detetu. Onom koje uvek udara/gura/štipa/grebe/možda i ujeda ostalu decu. Onom koje uvek mora da me drži za ruku u hodniku, onom koje ima posebno mesto na tepihu i ponekad sedi na stolici umesto na podu. Onom koje mora da napusti deo sa kockama jer kocke nisu za bacanje. Onom koje se penje preko dvorišne ograde baš onog trenutka kad joj kažem da to ne radi. Onom koje prosipa tuđe mleko iz besa, namerno, dok ja gledam. A onda, kad ga zamolim da počisti, isprazni celu kutiju sa ubrusima. Namerno, dok ga gledam. Onom koje opsuje na času fizičkog.
Zabrinut si da TO dete dekoncentriše tvoje dete od učenja. Zabrinut si da mi oduzima mnogo vremena i energije i da tvoje dete neće dobiti dovoljno za sebe. Zabrinut si da će ona zaista povrediti nekog jednog dana. Zabrinut si da „taj neko“ može biti tvoje dete. Zabrinut si da će tvoje dete početi sa agresivnim ponašanjem kako bi dobilo ono što hoće. Zabrinut si da će tvoje dete popustiti jer ja možda ne primećujem da ne drži olovku kako treba. Znam.
Tvoje dete, ove godine, u ovoj učionici, u ovom uzrastu, nije ONO dete. Tvoje dete nije savršeno, ali generalno poštuje pravila. U stanju je da mirno deli igračke, ona ne baca nameštaj, on podiže ruku da nešto kaže, ona radi kada je vreme za rad i igra se kada je vreme za igru. Njemu se može verovati da ide do toaleta i nazad bez da negde odluta ili napravi glupost. Ona misli da su psovke glupe i bezveze. Znam.
Znam, i sama sam, takođe, zabrinuta.
Jer vidiš, ja sam zabrinuta sve vreme. Zabrinuta zbog SVIH njih. Brinem o tome kako tvoje dete drži olovku, o tome kako drugo dete izgovara slova, i zbog stidljivosti onog malenog i što ono drugo ima hronično praznu torbu za užinu. Brinem što Gavinov kaput nije dovoljno topao i što Talitin tata viče na nju što naopako piše slovo B. Veći deo mog vremena dok vozim ili sam pod tušem provedem brinući se.
Ali znam, ti želiš da pričaš o ONOM detetu. Jer Talitino naopako B neće tvom detetu stvoriti masnicu.
Ja želim da pričam o ONOM detetu takođe, ali postoji mnogo stvari koje ti ne mogu reći.
Ne mogu ti reći da je usvojena iz sirotišta sa 18 meseci.
Ne mogu ti reći da je na eliminacionoj dijeti zbog utvrđivanja alergije na hranu i da je zato gladan SVE VREME.
Ne mogu ti reći da su joj roditelji usred stravičnog razvoda i da zbog toga boravi kod bake.
Ne mogu ti reći da brinem jer baka možda pije…
Ne mogu ti reći da ga lekovi za astmu čine uzrujanim.
Ne mogu ti reći da je odgaja samohrana mama i da je ona (dete) u školi još od pre otvaranja pa sve do samog kraja radnog vremena i da joj do i od škole treba po 40 minuta vožnje kolima i da spava mnogo manje nego većina odraslih.
Ne mogu ti reći da je bio svedok porodičnog nasilja.
Sve je to OK, reći ćeš. Razumeš da ne mogu otkrivati lične ili porodične informacije. Samo želiš da znaš šta ja RADIM po pitanju ponašanja TOG deteta.
Volela bih da mogu da ti kažem. Ali ne mogu.
Ne mogu ti reći da ide kod logopeda i da je procena pokazala da ima zastoj u razvoju govora i da terapeut oseća kako je agresija povezana sa frustracijom zbog nemogućnosti da komunicira.
Ne mogu ti reći da se sastajem sa njegovim roditeljima SVAKE nedelje i da oni najčešće plaču na tim sastancima.
Ne mogu ti reći da ona i ja imamo tajni signal rukom kojim me obaveštava kada joj je potrebno da malo sedi sama.
Ne mogu ti reći da on odmore provodi sedeći u mom krilu jer se oseća bolje kad „čujem vaše otkucaje srca, nastavnice“.
Ne mogu ti reći da sam pažljivo pratila njene napade agresije tri meseca i da je spala sa pet incidenata dnevno na pet nedeljno.
Ne mogu ti reći da se sekretar škole dogovorio da ga mogu poslati kod njega na „ispomoć“ kad osetim da mu treba promena sredine.
Ne mogu ti reći da sam ustala na nastavničkom veću i, sa suzama u očima, MOLILA moje kolege da dodatno obrate pažnju na nju i budu fini prema njoj čak i kada su frustrirani jer je PONOVO nekog udarila, čak i PRED NASTAVNICIMA.
Stvar je u tome da, MNOGO STVARI ne mogu da ti kažem o ONOM detetu. ne mogu ti reći čak ni dobre stvari.
Ne mogu ti reći da je njegov zadatak u učionici da zaliva cveće i da svaki put kad neko cveće uvene tokom raspusta, neutešno plače.
Ne mogu ti reći da svoju mlađu sestru poljubi svako jutro u obraz i šapne „Ti si moje sunce“, pre nego je mama odvede kolicima.
Ne mogu ti reći da on zna o munjama više od većine meteorologa.
Ne mogu ti reći da se ona često ponudi da oštri olovke tokom igre.
Ne mogu ti reći da ona češlja kosu svoje najbolje drugarice tokom odmora.
Ne mogu ti reći da kada neko dete iz razreda plače, on trči sa svojom omiljenom knjigom da ga uteši.
Stvar je u tome, dragi roditelji, da ja mogu da pričam samo o TVOM detetu. Tako da, ono što mogu da ti kažem, je sledeće:
Ako ikada, u bilo kojoj situaciji, TVOJE dete, ili bilo koje od vaše dece, postane ONO dete…
Ja neću deliti tvoje privatne porodične stvari sa ostalim roditeljima iz razreda.
Razgovaraću sa tobom često, jasno i ljubazno.
Postaraću se da su maramice u blizini na svim našim sastancima i, ako mi dozvoliš, držaću te za ruku kad zaplačeš.
Zalagaću se da tvoje dete i porodica prime najviši kvalitet stručnih usluga i sarađivaću sa tim profesionalcima u najvećoj mogućoj meri.
Podsetiću njega i TEBE o tim dobrim, neverovatnim posebnim, fantastičnim stvarima, iznova i iznova.
I kad drugi roditelj dođe kod mene, zabrinut zbog TVOG deteta…
Reći ću mu sve ovo, ponovo.
Sa toliko ljubavi.
Nastavnica.
Ostavite komentar