Deca

Instagram škodi mentalnom zdravlju mladih?

Instagram škodi mentalnom zdravlju mladih?

Da li Instagram škodi mentalnom zdravlju i koliko, uopšte, obraćamo pažnju na to na koji način društvene mreže utiču na decu, omladinu i nas odrasle?

Činjenica je da živimo u modernom dobu koje nosi neke svoje revolucije i promene. Društvene mreže su jedan drugačiji vid komunikacije koji, iako najčešće bezazlen, informativan i zabavan, ponekad ipak može doneti i neke negativne konotacije. Upravo time su se vodili naučnici iz Kraljevskog društva za javno zdravlje iz Velike Britanije, kada su sproveli #StatusOfMind anketu. Ovo istraživanje je obuhvatalo 1479 mladih ljudi uzrasta 14-24 godine, kako iz same Engleske, tako i iz Škotske, Velsa i Severne Irske.

Pročitajte i: besplatna aplikacija za regulisanje anksioznosti

Rezultati istraživanja pokazali su da, na prvom mestu, Instagram škodi mentalnom zdravlju, podstičući anksioznost, usamljenost i depresiju, nesigurnost o sopstvenom izgledu, kao i strah od propuštanja svega. Sa druge strane, YouTube je okarakterisan kao mreža koja najblagotvornije deluje na zdravlje i dobrobit mladih dobivši najviše pozitivnih ocena od strane učesnika.

instagram škodi mentalnom zdravlju mladih rezultati ankete

Negativni uticaji Instagrama na mlade najčešće se ogledaju u tome što prikazuju nerealne detalje iz života njegovih korisnika. Instagram je postao neka vrsta druge strane ogledala, egzibicionističko-izmenjeni prikaz momenata, nešto što se priželjkuje i čemu se teži. Društvena mreža koja je inicijalno bila namenjena zaljubljenicima u fotografiju, danas je platforma za isfiltrirani prikaz nečijeg života. Nije teško sabrati 2 i 2 i doći do istog zaključka do kojeg su došli i naučnici.

Ono što je meni lično bilo poražavajuće, jeste podatak da je 9 od 10 devojčica izjavilo da nije zadovoljno svojim izgledom. Kao i činjenica da društvene mreže kod mladih izazivaju veću zavisnost nego cigarete i alkohol.

Društvene mreže su platforma koja ne samo da služi kao komunikacijski kanal, već je i prostor za izgradnju odnosa, samoizražavanje, oblikovanje sopstvenog identiteta, učenja o svemu onome što nas okružuje. Kao takve, neminovno je da imaju uticaja i na naše mentalno zdravlje.

Pročitajte i: Depresija nije za potcenjivanje

Zabrinjavajuće je da su stope anksioznosti i depresije kod mladih porasle za 70% u poslednjih 25 godina i društvene mreže su imale značajnu ulogu u tome. Znajući da čak 91% mladih uzrasta 16-24 godine društvene mreže koristi kao svakodnevni vid druženja i komunikacije, za očekivati je ne samo sprovoditi ovakva istraživanja, već i raditi na konstantnoj edukaciji mladih kako bi se ove zabrinjavajuće cifre umanjile.

Šta su rešenja?

Neki od predloga koje su izneli ispitanici nesumnjivo mogu imati pozitivnog efekta, ali istovremeno navode i na dublje razmišljanje. Od toga da predlažu pop-up upozorenja kad se društvene mreže koriste previše tokom dana (čemu služe roditelji?); preko toga da je potrebno uvesti obavezne oznake za fotografije koje su obrađene u nekim od programa za foto-manipulaciju (opet, čemu služe roditelji?). Još jedan od alarmantnih predloga za borbu protiv negativnih efekata društvenih mreža je i taj da mreže same identifikuju korisnike koji bi mogli patiti od mentalnih problema – uvidom u njihove objave – kako bi ih diskretno upućivale na grupe podrške.

crno bela silueta osobe

Sa druge strane, predlozi poput uvođenja edukacija o društvenim mrežama u škole, obučavanje i mladih ali i odraslih o pozitivnim i negativnim efektima ovog možnog komunikacijskog alata itekako su dobrodošli. Jer, kao i u drugim sferama, na nama je kao odraslima, kao roditeljima, da znamo više i bolje od svoje dece i uputimo ih u sve ono što treba da znaju za bezbedno korišćenje društvenih mreža.

Detalje #StatusOfMind rezultata za 2017 godinu, kao i sve statističke podatke možete preuzeti sa sajta Kraljevskog društva za javno zdravlje.

Facebook

Organ Vlasti Instagram