Kako izgleda školovanje u Australiji

Ne treba porediti, ali vredi znati; pročitajte kako izgleda školovanje u Australiji.

Tekst učenice IV razreda MD OŠ „Sonja Marinković“ iz NS koja je između ostalog za ŠKOLSKI ČASOPIS SM PRESS napisala sledeće o školi koju je pohađala u Australiji („ne treba porediti, ali vredi znati„):

„U Australiji postoje privatne i državne škole. Postoje škole posebno za devojčice, posebno za dečake, jer su istraživanja pokazala da oni uče na različite načine i da učenici takvih škola pokazuju bolje rezultate na završnim ispitima u odnosu na rezultate polaznika mešovitih škola.

U Melburnu školska godina počinje u februaru, a završava se u decembru. Posle svakog od 4 tromesečja postoji raspust bar jednu nedelju. Letlji raspust je najduži i traje od sredine decembra do početka februara.

Neke specifičnosti australijske škole:

– Nosimo uniforme, tako da ujutru ne brinemo o tome šta ćemo obući. Postoje letnja, zimska i sportska uniforma. Mi ponosno nosimo „“boje naše škole, kao i školski grb u školi i van nje.

– Svake godine dobijamo novu učiteljicu, tako da moramo da se naviknemo na različite načine učenja. U isto vreme deca iz generacije budu pomešana svake godine i na taj način dobijamo nove prijatelje sve vreme.

– Osnovna škola traje 6 godina, a pored učiteljice dobijamo nastavnike drugih predmeta kao i jezika (kineski, indonežanski, japanski, italijanski…).

– Biblioteka zauzima veoma važno mesto u školskom životu, čak postoji i školski predmet „Biblioteka„.

– Nemamo udžbenike nego za svaki predmet dobijamo odštampane tekstove i zadatke. Sveske ostavljamo u školi, a od kuće nosimo samo „lunch box„, dnevnik, peratonicu i knjigu iz biblioteke.

– Svaki učenik ima svoj dnevnik koji je u obavezi da nosi svakog dana, a koji olakšava komunikaciju između nastavnika i roditelja. U njega beležimo specijalne datume, događaje u školi i sl., a roditelji svake večeri moraju da stave svoje inicijale u knevnik kao garanciju da su se o svemu tokom dana informisali.

– Ponedeljkom, osim inspirativnog domaćeg zadatka dobijamo i dodatni, ukoliko želimo, a treba da ga uradimo do petka.

– Imamo „pametne table“ u svakoj učionici. Učitelj uključi svoj lap-top u pametnu tablu, a mi pametnim olovkama rešavamo zadatke i igramo edukativne igre koje su nam na internetu dostupne sve vreme i koje se koriste u procesu savlađivanja gradiva.

– Postoji „buddy“ sistem gde svaka devojčica iz starijeg razreda „dobije“ devojčicu iz mlađeg da joj pomogne u navikavanju na školu.

Ovo su samo detalji po kojima vidite različitosti u školovanju. Neki se tiču standarda, a neki i bez novca mogu da se primene kod nas.

Mogu samo da zaključim da mi nedostaje ovakav tip školovanja.„

izvor Dragan Varagić