Decu koja su maltretirana ne treba kriviti i odrasli se trebaju postarati da dete to razume. Uglavnom su dečaci ti koji su više maltretirani u odnosu na devojčice, u fizičkom i psihološkom smislu. U retkim slučajevima, dete koje je maltretirano, završi tako što i samo maltretira druge.
Decu koja su maltretirana ne treba kriviti i odrasli se trebaju postarati da dete to razume. Uglavnom su dečaci ti koji su više maltretirani u odnosu na devojčice, u fizičkom i psihološkom smislu. U retkim slučajevima, dete koje je maltretirano, završi tako što i samo maltretira druge.Ne znajući kako da izađu na kraj sa tom agresivnošću, deci takvo ponašanje postaje odbrambeni mehanizam i napadaju onu decu za koju misle da im neće uzvratiti. Karakteristike dece koja su maltretirana su sledeće:
• Osetljiva su.
• Socijalno povučenija od druge dece, verovatno nemaju neko visoko mišljenje o sebi ili imaju miran temperament. 
• Nespokojna su i zabrinuta.
• Obično su pasivna, često dozvoljavaju drugima da ih kontrolišu i ne ustaju u svoju odbranu.
• Sklona su depresiji.
U takvim situacijama, deca se teško odlučuju na poveravanje roditeljima ili ostalim odraslim osobama. Ako sumnja postoji, trebalo bi potražiti znake maltretiranja – neobjašnjive modrice, slab i nemiran san, povučenost u sebe, čest plač, izgovori za neodlazak u vrtić ili školu…
Ostavite komentar