Nažalost, tempo i način života, kao i sve teža socijalna situacija u zemlji negativno se odražavaju i na našu decu, naročito tinejdžere. Opterećenje školom, prijateljima, kvalitetom života, izgledom i svim drugim što ih okružuje, ne podnose sva deca isto.
Zahvaljujući knjizi YOU: The Owner’s Manual for Teens: A Guide to a Healthy Body and Happy Life, autora dr. Mehmet Oza, dr. Michael F. Roizena i Ellen Rome, kao i dr. Nede Subote, kliničkog psihologa – specijaliste za decu, u prilici smo da saznamo i naučimo koji su to alarmirajući znaci bulimije, anoreksije i ostalih poremećaja.#1 Stalna briga i preokupljenost sopstvenim izgledom
Opsesivna preokupacija izgledom, određenim telovima tela i kilažom – iako je sve u redu – mogu biti realan znak za uzbunu. Naravno da je percepcija ‘normalnog‘ kod svakog drugačija, ali ako objektivno ne postoje razlozi za toliku opsednutost izgledom obratite malo više pažnje na dete. Nagla potreba za svakodnevnim i preteranim fizičkim aktivnostima, preterano vežbanje – čak i kada je dete bolesno, znak su da tu nešto baš i nije kako treba.
#2 Promenjen način ishrane
Stalna preokupacija jelom ili, pak, izbegavanje i preskakanje obroka; premeravanje hrane i brojanje kalorija, izbegavanje određenih namirnica i slično – takođe su znaci da nešto baš i nije kako treba. Učestalo izmišljanje raznih izgovora u vreme obroka, poput “Imam mnogo da učim“, “Ješću napolju“, “nisam sad gladan/na“, “Posle ću“ i slično – nešto je na šta morate obratiti pažnju, ako postane svakodnevnica. Ovakvo ponašanje može biti znak da je pređena granica ‘normalnog‘ vođenja računa o zdravoj ishrani i zdravom načinu života.
#3 Promena ponašanja i načina odevanja
Osobe koje pate od nekog vida poremećaja ishrane, vrlo često imaju i emocionalnim poremećajima, poput nervoze, depresije i opsesije. Pored toga, deca počinju sa izolacijom od svojih bližnjih, ali i drugara, menjaju stil oblačenja – uglavnom su to vrećaste i prevelike stvari kako bi prikrili svoj izgled i slično. Možemo reći da je poremećaj ishrane usko vezan sa emocionalnim poremećajima i njegove korene i uzroke treba tražiti u samoj deci i onome što može poslužiti kao okidač. Vrlo često je to pokušaj uklapanja u ‘stereotipno društvo‘, želja da budu prihvaćeni među vršnjacima, nesnalaženje sa gradivom u školi, problemi između roditelja, ali i među braćom i sestrama… Često i roditelji, nesvesno, doprinose razvoju ovog poremećaja, izjavama poput: “Previše jedeš“, “Mogla/o bi malo da se ugojiš“ i slično.
#4 Previše su samokritični
Odjednom primetite naglu promenu u ponašanju – postaju jako negativni, previše samokritični, ništa ih ne zadovoljava…Garderoba im ne stoji dobro, komplimente primaju sa kritikama, večito svime nezadovoljni, gube na samopouzdanju i stvaraju nerealnu sliku o sebi i svom izgledu.
Poremećaj ishrane nije nešto što se može samo i/ili porodično rešiti. Ako primetite neke od znaka kod svog deteta i ispostavi se da pati od nekog vida poremećaja u ishrani, obavezno se obratite za pomoć stručnom licu – lekaru i psihologu. Ono što treba da izbegavate jesu preterane i nagle reakcije, omalovažavanja, pretnje, ucene. Komunikacija i, pre svega, slušanje svog deteta – uz profesionalnu pomoć, recept su za uspešno prevazilaženje ovog problema.
Ostavite komentar