Mamine greške u disciplinovanju dece

Sigurno ste nekada prisustvovale ili i same bile akteri situacije u kojoj dete vrišti, dok mama bespomoćno stoji kraj njega i samo što ne zaplače. Svi pokušaji da se dete umiri su bezuspešni i, čini se, samo pogoršavaju stvari. Gde grešimo, pitate se? Pozabavili smo se ovom tematikom i evo do čega smo došli.

Jedna od najčešćih greški koje pravimo su prevelika očekivanja prema našoj deci. Sigurno da ne možemo od dvogodišnjaka očekivati da sedi miran (u gostima, doktorskoj čekaonici, u pošti, i td) duže od nekih 5-10 minuta. Radoznala po prirodi i, u tom uzrastu naročito nemirna, vrlo brzo će početi sa svojim avanturama i samo njima znanim nestašlucima. Takođe, često grešimo misleći da deca znaju i razumeju više nego što u datom uzrastu mogu. Zato, ne dovodite ih u situacije za koje znate da će reagovati impulsivno i bez kontrole i naoružajte se strpljenjem kako biste im, na miran i staložen način, objasnili (nebrojano puta, ako treba) gde greše i šta treba da rade da poslušaju. Sledeći put ako dete prekrši neku od normi ponašanja – setite se da ne radi to namerno ili da bi Vas iznerviralo – ono samo ne zna za granice između prihvatljivog i neprihvatljivog; koristite primere tipa “Vidiš kako Marko to lepo radi“, “Sanja je baš dobra devojčica zbog toga i toga“ i slično. Deca mlađeg uzrasta su pravi mali imitatori i tako će lakše shvatiti šta trebaju da rade, oponašajući onoga na koga im ukažete.

Takođe, način na koji se mi kao roditelji ponašamo, itekako utiče i na našu decu. Ako vičemo, svađamo se, razbijamo stvari – velike su šanse da će i naša deca razviti takav način ponašanja. Ispekle ste se peglajući i opsovale; ispala vam je činija sa salatom i viknule ste – deca upijaju sve kao sunđeri i nemojte se iznenaditi ako počnu da se ponašaju i govore poput vas – to je taj bumerang efekt negativnog ponašanja. Kako biste ga izbegle, trudite se da u takvim i sličnim nepredvidivim situacijama, ipak odreagujete razumno, bez vike i psovki. Ako vam se ipak nešto i omakne – obavezno se izvinite, kako biste deci stavili do znanja da vam je neprijatno zbog toga – a tako će najbolje naučiti šta i kako da ne rade.

Previše priče, bez da je potkrepljena delima takođe je jedna od čestih grešaka. Ako samo upozoravamo, bez da i zaista realizujemo ono što smo rekli – stvaramo kod dece podlogu za lošim i neodgovarajućim ponašanjem. Primerice, ako ne radi domaći zadatak već je ispred TV ekrana ili za računarom, odlučno recite da ćete isti ugasiti i zabraniti za korišćenje, dok se zadaci ne završe. Ako dete ne posluša – uradite zaista ono što ste rekli, ne popuštajte. Na taj način, učite dete odgovornosti i poštovanju pravila – oglušavanje o iste snosi posledice – tako je sa svim u životu i što pre dete to shvati i nauči, to bolje po njega. Deca moraju naučiti da za svaki postupak postoje posledice – pozitivne ili negativne.

Isto tako, grešimo kada izdajemo naredbe, bez da objasnimo zbog čega nešto tražimo. “Ne igraj se sa kamenjem!“, “Ne penji se na WC šolju“ i slično kod dece stvara otpor i želju da urade baš to. Niko nije rekao da je roditeljstvo samo med i mleko, postoje trenutci kada nam nije ni do čega, ponajmanje objašnjavanja nečeg što je (nama, odraslima) očigledno; ipak, objasnivši deci da je bacanje kamenja opasno, da se sa WC šolje može pasti i slično, stavlja im do znanja razliku između dobrog i lošeg ponašanja. Vremenom, deca nauče i usvoje razlike i vama kao roditeljima treba sve manje razloga za pojašnjanjima, ali, u početku, budite strpljivi i uporni. Za dobrobit vaše i naše dece.