Deca

Mamine greške u disciplinovanju dece

Mamine greške u disciplinovanju dece

Sigurno ste nekada prisustvovale ili i same bile akteri situacije u kojoj dete vrišti, dok mama bespomoćno stoji kraj njega i samo što ne zaplače. Svi pokušaji da se dete umiri su bezuspešni i, čini se, samo pogoršavaju stvari. Gde grešimo, pitate se? Pozabavili smo se ovom tematikom i evo do čega smo došli.

 

 

Sigurno ste nekada prisustvovale ili i same bile akteri situacije u kojoj dete vrišti, dok mama bespomoćno stoji kraj njega i samo što ne zaplače. Svi pokušaji da se dete umiri su bezuspešni i, čini se, samo pogoršavaju stvari. Gde grešimo, pitate se? Pozabavili smo se ovom tematikom i evo do čega smo došli.
 
 
Deca, naročito ona mlađa imaju ustaljen obrazac ponašanja i, možemo reći, ponašaju se vrlo simtomatično kada su umorna, gladna, nervozna, kenjkava i slično; na nama kao odraslima je da te obrasce prepoznamo (na vreme) i shodno njima adekvatno reagujemo, kako bismo izbegli gore navedenu i slične situacije. Ignorisanje ovih dečijih znaka i simptoma neminovno dovodi do dečijeg plača, histerije, “huje“ što bi rekli stariji i jako nam treniraju živce, zato ih ne treba zanemarivati, već se uhvatiti u koštac i raditi na razrešenju, kako bismo imali srećan i zadovoljan naraštaj.

Jedna od najčešćih greški koje pravimo su prevelika očekivanja prema našoj deci. Sigurno da ne možemo od dvogodišnjaka očekivati da sedi miran (u gostima, doktorskoj čekaonici, u pošti, i td) duže od nekih 5-10 minuta. Radoznala po prirodi i, u tom uzrastu naročito nemirna, vrlo brzo će početi sa svojim avanturama i samo njima znanim nestašlucima. Takođe, često grešimo misleći da deca znaju i razumeju više nego što u datom uzrastu mogu. Zato, ne dovodite ih u situacije za koje znate da će reagovati impulsivno i bez kontrole i naoružajte se strpljenjem kako biste im, na miran i staložen način, objasnili (nebrojano puta, ako treba) gde greše i šta treba da rade da poslušaju. Sledeći put ako dete prekrši neku od normi ponašanja – setite se da ne radi to namerno ili da bi Vas iznerviralo – ono samo ne zna za granice između prihvatljivog i neprihvatljivog; koristite primere tipa “Vidiš kako Marko to lepo radi“, “Sanja je baš dobra devojčica zbog toga i toga“ i slično. Deca mlađeg uzrasta su pravi mali imitatori i tako će lakše shvatiti šta trebaju da rade, oponašajući onoga na koga im ukažete.

Takođe, način na koji se mi kao roditelji ponašamo, itekako utiče i na našu decu. Ako vičemo, svađamo se, razbijamo stvari – velike su šanse da će i naša deca razviti takav način ponašanja. Ispekle ste se peglajući i opsovale; ispala vam je činija sa salatom i viknule ste – deca upijaju sve kao sunđeri i nemojte se iznenaditi ako počnu da se ponašaju i govore poput vas – to je taj bumerang efekt negativnog ponašanja. Kako biste ga izbegle, trudite se da u takvim i sličnim nepredvidivim situacijama, ipak odreagujete razumno, bez vike i psovki. Ako vam se ipak nešto i omakne – obavezno se izvinite, kako biste deci stavili do znanja da vam je neprijatno zbog toga – a tako će najbolje naučiti šta i kako da ne rade.

Previše priče, bez da je potkrepljena delima takođe je jedna od čestih grešaka. Ako samo upozoravamo, bez da i zaista realizujemo ono što smo rekli – stvaramo kod dece podlogu za lošim i neodgovarajućim ponašanjem. Primerice, ako ne radi domaći zadatak već je ispred TV ekrana ili za računarom, odlučno recite da ćete isti ugasiti i zabraniti za korišćenje, dok se zadaci ne završe. Ako dete ne posluša – uradite zaista ono što ste rekli, ne popuštajte. Na taj način, učite dete odgovornosti i poštovanju pravila – oglušavanje o iste snosi posledice – tako je sa svim u životu i što pre dete to shvati i nauči, to bolje po njega. Deca moraju naučiti da za svaki postupak postoje posledice – pozitivne ili negativne.

Isto tako, grešimo kada izdajemo naredbe, bez da objasnimo zbog čega nešto tražimo. Ne igraj se sa kamenjem!“, “Ne penji se na WC šolju“ i slično kod dece stvara otpor i želju da urade baš to. Niko nije rekao da je roditeljstvo samo med i mleko, postoje trenutci kada nam nije ni do čega, ponajmanje objašnjavanja nečeg što je (nama, odraslima) očigledno; ipak, objasnivši deci da je bacanje kamenja opasno, da se sa WC šolje može pasti i slično, stavlja im do znanja razliku između dobrog i lošeg ponašanja. Vremenom, deca nauče i usvoje razlike i vama kao roditeljima treba sve manje razloga za pojašnjanjima, ali, u početku, budite strpljivi i uporni. Za dobrobit vaše i naše dece.

Fb komentari

Ostavite komentar

Click here to post a comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Facebook

Organ Vlasti Instagram