Šta jedu deca u Srbiji i zašto ih nezdravo hranimo?

Povodom Svetskog dana roditelja, Humana je sprovela istraživanje o tome šta jedu deca u Srbiji i dobijeni podaci nisu ohrabrujući.

Na događaju upriličenom povodom 1. Juna, Svetskog dana roditelja, ovaj proizvođač dečije hrane organizovao je panel na kojem su predstavljeni rezultati istraživanja koje je obuhvatilo 500 mama iz svih krajeva Srbije, a ticalo se ishrane dece do tri godine.

klik za veći prikaz

Rezultati govore da se deca u Srbiji nezdravo hrane: grickalice i slatkiše mališani u Srbiji uveliko jedu već sa 11 meseci – praktično dok još nisu ni prohodali; dok sa svega 16 meseci jedu picu, pomfrit i meso sa roštilja! Na ovaj podatak, nadovezao se dr Goran Vukomanović, pedijatar Dečije univerzitetske klinike Tiršova, rekavši kako su slatkiši i grickalice za potpuno izbegavanje zbog načina pripreme i aditiva koje imaju u sebi.

„Očigledan je nedostatak u edukaciji majki u pogledu ishrane beba u prvim godinama života. Zabrinjavajuće je prerano i prečesto uvođenje slatkiša i grickalica u ishranu beba. Podatak da 69% majki mališanima daje da probaju gazirana pića pre navršenih 17 meseci je zaista za veliku brigu, imajući u vidu brojne nezdrave efekte gaziranih napitaka kod dece“, ističe dr Vukomanović.

Sa druge strane, kada je u pitanju dojenje, majke nemaju baš jasna saznanja o pravilnom trajanju dojenja. Rezultati istraživanja govore da je 9 od deset majki ispitanica dojilo decu u nekom periodu njihovog razvoja, kao i da prepoznaju značaj i benefite ove vrste ishrane. Gotovo sve učesnice u istraživanju (98%) smatraju da je dojenje zdravo, dok jedna četvrtina njih veruje da ono pomaže u zbližavanju majke i deteta, a opet, većina ispitanih majki je prekinula dojenje pre nego što im je dete navršilo 7 meseci (54%). Kao glavni razlog za prekidanje dojenja, majke su navodile nedostatak mleka, a evo i liste sa svim navedenim razlozima:

klik za veći prikaz

I ovde je dr Vukomanović izvukao zaključak da mame nemaju svest o svim prednostima majčinog mleka, ali ni saznanja o pravilnom trajanju dojenja i da se prerano prekidanje dojenja depava kao rezultat neznanja.

Preporuka Svetske zdravstvene organizacije i većine pedijatrijskih udruženja i regulatornih tela Eropske unije i SAD glasi da je dojenje u prvih šest meseci života najbolje za bebu. Takođe, sasvim je jasno da bebe treba dojiti barem prvih 12 meseci, a još bolje ako se dojenje produži i u drugoj godini života“, osvrnuo se na rezultate istraživanje dr Vukomanović.

Istraživanje je dalje pokazalo i da većina mama  (62%) u Srbiji koristi adaptirano mleko u ishrani dece, bilo kao dopunu dojenju (40%) ili kao osnov ishrane (22%). Njih oko 38% nikada nije koristilo bebi formule u ishrani mališana. To su majke koje hrane ili su hranile decu isključivo svojim mlekom.

Kad govorimo o čvrstoj hrani, ispitanice su otkrile da je period oko šestog meseca preloman trenutak za uvođenje ove grupe obroka, pa se tako najčešće počinje sa šargarepom, jabukom i krompirom, dok su žitarice zastupljene u svega 11% slučajeva. Zašto pišem svega – prosto, preporuke pedijatara i SZO su da se, kao prva hrana, uvode upravo žitarice, jer se mešaju sa majčinim mlekom, zdravije su  i blagotvornije deluju na osetljivi probavni sistem mališana.

klik za veći prikaz

Zaključak istraživanja o tome šta jedu deca u Srbiji je da:

• Nezdrava hrana čini oko 7% dečje ishrane i deca je probaju na ranim uzrastima
• Najzastupljeniji su slatkiši koje čak polovina majki daje deci nekoliko puta nedeljno, nakon što dete napuni 10 meseci
• Grickalice su zastupljene nešto manje od slatkiša, ali ipak češće od jednom nedeljno u ishrani  čak 41% dece
• Oko 20% dece jede brzu hranu, a 12% je konzumira bar nekoliko puta mesečno
• Petina dece pije veštačke voćne napitke, a  gazirane sokove oko 5% dece uzrasta do 3 godine

Dok je zaključak i savet dr Vukomanovića:

Jedite zajedno sa decom, jedite za istim stolom, jedite zdravo, lični primer je najvažniji.