Ljubavne čini

Otkad je ljudi postoje i raznorazne čini, među kojima su – nekako – najzastupljenije one ljubavne. Kakva je istorijska pozadina u Srbiji, po pitanju ljubavnih čini, pokušali smo da saznamo i evo do kakvih smo otkrića došli.

Od davnina, vlaška magija je jedna od najrasprostranjenijih i najpoznatijih u Srbiji. Vlasi, stari narod iz istočne Srbije, poznat je po magijskim ritualima, naročito kada su u pitanju ljubavne čini. Nezaobilazni rekviziti u vršenju ljubavnih magijskih ‘bajalica‘ jesu katanac (neophodan kao simbol nečega/nekoga što/ko se zarobljava i/ili oslobađa), med (sredstvo koje služi kao lepak), ugalj (simbol paljenja, paljevine, izgaranja), bosiljak (zbog mirisa koji opija, ‘omađija’), crveni konac (simbol ljubavne sreće i uspeha). Vlaška magija se, i posle toliko godina, nepromenjeno i u izvornom obliku izvodi u vidu bajanja na vlaškom ili na srpskom jeziku, koristeći se pritom nekim od gorepomenutih rekvizita, noću ili u svitanje. Po starom predanju, vlaška magija, poznata je i kao jedna od retkih koja uspešno deluje i na daljinu, i za te potrebe koristi se crni konac, vezivanje čvorova i naročite pesme-bajalice.

Pored vlaške, dosta je rasprostranjena i ciganska magija, usled činjenice da su Romi čergarski narod, pa su njihove žene sakupljale razne čarolije lutajući po svetu. Ono što je karakteristično za cigansku magiju jeste da je praktikuju na raskršćima ili na grobljima, usled verovanja da upravo ova mesta u sebi imaju velike magijske sile koje im pomažu u njihovim bajanjima. Pri vršenju iliti bacanju ljubavnih čini, koriste zemlju sa raskršća ili nekog nepoznatog groba, jer se veruje da ta zemlja prikuplja i akumulira svu negativnu energiju i nepoželjne emocije, čime se povećava uspešnost samih čini. Pored zemlje, vredan artifakt je i prsten sa ruke umirućeg čoveka, pomoću kojeg se svaki muškarac ili žena može pridobiti ali i odbiti od sebe.