Često dobijam pitanje „Šta videti u Bukureštu“, zbog čega sam odlučila da napišem tekst o svemu onome što je na mene ostavilo utisak pri posetama ovom neobično čarobnom gradu.
Ne znam kako je u ostalim delovima ove zemlje, ali glavni grad Bukurešt je prelepo i vrlo prijatno otkrovenje. Na udaljenosti od nekih 730km, nalazi se jedan od najstarijih evropskih gradova, “Mali Pariz“ kako ga još zovu (postoje dokazi i tragovi koji ukazuju da je grad bio naseljen još u starijem kamenom dobu), koji svakako vredi posetiti.
Opšti utisak
Ako zanemarimo po koje elektronske začkoljice koje vas mogu zadesiti dok putujete rumunskom Tarom avio-kompanijom, put od nekih sat i deset minuta sasvim je ugodan i brzo prođe. Još ako ste te sreće da greškom avio kompanije putujete biznis umesto ekonomskom klasom, uživaćete i u vrlo ukusnoj i raznovrsnoj hrani, koja je za svaku pohvalu. Nakon što prođete sve aerodromske kontrole i krenete put centra, prvo što uočavate jeste činjenica da se u Bukurešt slilo dosta, dosta novca – iz Evropske Unije, naravno. Na gotovo svakom koraku, nešto se novo i veće gradi. Pored toga, sa svih strana vas dočekuju bilbordi sa reklamama novih, boljih, većih i najvećih tržnih centara; sa druge strane, vidite i neke od najpoznatijih svetskih brendova – Ikea, Microsoft, Gucci, Armani, Louis Vuitton, Porche, Jaguar…a potom vas put navede da prođete ulicom Sos Pavel D. Kiseleff i kao da ste zalutali u neku bajku. Široka ulica okupana zelenilom i cvećem, svuda uređene kuće, raskošne vile i manje zgrade, ambasade, muzeji, etno muzej – selo…sve do trga gde se nalazi replika Trijumfalne kapije, koju je rumunski narod izgradio u čast nezavisnosti 1878. godine i prvobitno je bila napravljena od drveta, da bi kasnije, bila napravljena od granita1936. godine, u čast boraca iz Prvog Svetskog rata.
Prevoz je raznovrstan, čist i, što je najvažnije, poštuje se red vožnje. Pored toga, taksi je vrlo pristupačan – primerice, vožnja od centra grada do Ikee, koja se nalazi malo pre aerodrome, iznosila je nekih 15 leva iliti rona – što je oko 400 dinara! Ipak, treba povesti računa u koji taksi sedate, budući da nam je jedan “ljubazni” taksista tražio čak 40 leva iliti 1000 dinara, za istu relaciju! Sa druge strane, imajte na umu da su u Bukureštu saobraćajne gužve – i pored velikog broja širokih ulica, bulevara i avenija – svakodnevna pojava u bilo koje doba dana, stoga se naoružajte strpljenjem.
Što se tiče Bukureštana, razočaravajuća je činjenica da jako slabo govore engleski, te to može biti otežavajuća okolnost pri sporazumevanju. Takođe, šetajući ulicama, primetićete da imaju problem sa beskućnicima i prosjacima, sa kojima se možete sudariti na gotovo svakom drugom ćošku. Otud, preporuka da, ako vam se ko od njih i obrati, samo ignorišite i produžite dalje – bez reči, jer nikada ne znate kako će ko reagovati kada čuje strani jezik.
Gde odsesti
Bukurešt raspolaže sa preko 150 hotela, što vam omogućava da birate gde ćete se smestiti. Hoteli su grupisani u užem i širem centru grada, a budući da je Bukurešt podeljen po zonama (nalik na okruglu pitu kada je rasečete na kriške), lako je snaći se i svuda ići u razgledanje čak i pešice. Naša topla preporuka su hotel Parlament – u blizini istoimene građevine; Interkontinental – na samom Univerzitetskom trgu; Radisson Blu u centru grada, u okviru kojeg se nalazi i kazino Platinum – najveći kazino u Rumuniji, kao i impresivni welness centar Akademija. U svakom slučaju, ako idete bez agencije, lako ćete pronaći adekvatan smeštaj na sajtu Booking.
Šta videti
Za potrebe upoznavanja grada i otkrivanja svih njegovih lepota, biće vam potrebno ipak malo više od slobodnog vikenda; Bukurešt je grad sa velikim potencijalom i dosta istorijskih mesta za posetiti, kao i obiljem istinski prelepih parkova – oaza prirode koje se ogledaju u perfektnoj uređenosti i čistoći.
Parlament je, svakako, mesto koje zaslužuje da mu se posveti dosta pažnje. Ova čuvena građevina – najveća u Rumunija i čak druga u svetu (posle zgrade Pentagona), oličenje je moći i megalomanije jednog od najozloglaženijih diktatora svog vremena, Nikolaja Čaušeskog. Ipak, manje poznata činjenica – a nju ćete otkriti ako posetite Parlament – jeste da je zgrada, čija je izgradnja započela daleke 1984.-te godine, završena šest godina nakon njegove smrti! Ovaj megalomanski spomenik komunizmu i moći jednog stravičnog čoveka, retko koga ostavlja ravnodušnim. Visok 85 metara, a veruje se (zvanično nema potvrde) da je isto toliko ukopana i u zemlju, sa 16 spratova, 1100 soba i predvorjem dugim gotovo 100 metara u kojem se nalazi grandiozno dvostrano stepenište (za Nikolaja i Elenu zasebno, kako bi ostavili utisak dok se spuštaju da dočekuju goste), unutrašnjošću izrađenom od mermera, Parlament, svakako, pored ostalog, izaziva i strahopoštovanje. A kako bi se uklopio u sliku grandioznosti koju je Čaušesku imao u svojoj glavi, čitav jedan kvart centra grada uništen je, a sa njim i oko 26 crkvi i mnoštvo stambenih građevina koje su datirale još iz 19. veka i koje je naseljavalo oko 40 hiljada stanovnika, kako bi se napravila i raskošna avenija duga 3km! Unutrašnjost građevine, pored poznatog rumunskog mermera (naime, sav materijal morao je biti rumunski), krase i raskošni mozaici i oslikani prozori, luksuzni lusteri od kristala, zidovi ukrašeni zlatom, ručno tkani tepisi i slično. Tokom razgledanja, od turističkog vodiča saznaćete i mnoge pojedinosti vezane za izgradnju ove građevine, a posebno vole da naglase koje količine novca su utrošene za njegovu izgradnju.
Trebalo bi posetiti i jedinstveno etno selo, koje je u stvari muzej – najveći otvoreni te vrste na Balkanu! Ovaj muzej nalazi se nedaleko od Trijumfalne kapije, između ulice Sos Pavel D. Kiseleff i prelepog parka Herastrau, u okviru kojeg se nalazi i jezero. Zabavićete se razgledajući oko 300 ruralno istorijskih rumunskih kuća i zgrada, poput seoskih kuća i ambara, štala, starinskih crkava, kao i transilvanijskih kuća. Pored zagarantovane zabave, ubeđena sam da ćete odatle otići sa dosta snimljenih fotografija. Radno vreme muzeja je – radnim danima i to od maja do oktobra od 09:00 do 20:00h, od novembra do aprila od 09:00 do 18:00h. Ovde možete kupiti i lepe i prigodne nacionalne suvenire.
Muzej Georga Enescu, nekadašnja palata Cantacuzino koja svojim izgledom oduzima dah, izgrađena je još krajem 19. veka po nalogu tadašnjeg premijera i jednog od najbogatijih Rumuna, Grigora Cantacuzina. Zgrada je sagrađena po projektima arhitekte Iona Berindei u eklektičkom francuskom stilu – prepoznatljivih visokih lučnih zidova i kapija, terasi i vrata od kovanog gvožđa.
Vredi posetiti i Botaničku baštu, koja je najveća u čitavoj Rumuniji i koja se može pohvaliti kolekcijom od preko 10.000 najrazličitijih vrsta biljaka a nalazi se u sklopu parka i jezera Herastrau. Takođe pogledajte (i uživajte u njemu) i veštačko jezero Cismigiu – sa istoimenim vrtom, koji se nalaze u samom centru grada. Naziv je izveden od turskog izraza cismea – javna česma, a interesantan je za pogledati ga jer ima bogatu istoriju, zbog činjenice da je bio posećivan od strane mnogih pisaca i pesnika. Vrt je rađen po projektu nemačkog arhitekte i otvoren davne 1847. godine; u njemu se nalazi preko 30.000 drveća i cveća, uglavnom donetih sa rumunskih planina; dok su egzotične biljke donete iz Bečke botaničke bašte.
Zgrada Udruženja rumunskih arhitekata, takođe, zaslužuje da bude posećena, viđena i fotografisana. Nalazi se uz sam Trg revolucije i spoj je, što bi mnogi Beograđani rekli, nespojivog. Spoj starog i novog, cigle i stakla, gotovo nalik na jednu sličnu beogradsku zgradu – na uglu Dobračine i Simine – Beogradsku princezu.
Stavropolska crkva je neobična i jedinstvena religiozno istorijska građevina. Izgrađena daleke 1724.-te godine, od strane grčkog monaha Ioanikie Stratonikeasa, a po nalogu prince Valaciana, spoj je vizantijske i rumunske arhitekture. Kombinacija je lima, gvožđa, kamena i cigle, a bogatstvo joj se ogleda i u vrednim freskama i ikonama izrezbarenim u drvetu.
Nekadašnji centar grada, poznatiji kao oblast Lipscani, takođe je jedno od mesta vredno posećivanja. Poznata kao nekadašnji centar trgovine i centralno mesto svih većih gradskih dešavanja, Lipscani centar danas je zanimljiv jer se u njemu nalazi veliki broj umetničkih galerija, šarmantnih antikvarnica, kao i mnoštvo privlačnih, malih bistroa i kafića.
Šoping
Bukurešt je grad koji se može pohvaliti sa 20 tržnih centara i nebrojano mnogo radnji, raspoređenih po čitavom gradu. Posebno izdvajamo tržne centre Uniri (na samom Uniri skveru, po kojem je i dobio ime), megalomanski Baneasa Shopping City na samom obodu Bukurešta i odmah pored Ikee, Grand Arenu i Afi mall. Ovde možete pronaći sve brendove koje imamo i mi u Beogradu – ali skuplje za, u proseku, 500 do 1000 dinara. Ono što ih ipak izdvaja od nas jesu popusti koji su mnogo veći nego kod nas, tako da se u tom slučaju i isplati nešto kupiti ovde. Od brendova koji nama nedostaju, svakako je najinteresantniji H&M, čijih radnji ima na nekoliko lokacija i u svakoj je podjednaka gužva.
Piće i hrana
Centar Bukurešta prostire se ulicom Smârdan i, mogu slobodno reći, kombinacija je beogradske Knez Mihailove, Obilićevog venca i Skadarlije. Obilje radnji renomiranih firmi, mnoštvo kafiča, barova i restorana, gužva i vreva u svako doba dana ili noći – obavezno za posetiti! Preporuka za kafić u kojem, za razliku od većine obližnjih, znaju šta je i umeju da naprave “običnu” toplu nes kafu a ne “frappe?” – Izzy bar. Prijatan ambijent i ugodno i predusretljivo osoblje. Više detalja možete saznati na njihovoj Facebook strani.
Hvala na tekstu bas sam uzivala,kao da sam bila sa vama!