Kako izgleda Indija za početnike, daleka zemlja koja nikog ne ostavlja ravnodušnim i kakve utiske nose momci koji su tamo bili na 2-nedeljnom proputovanju, najbolje da kažu oni sami.
Dve nedelje deluje malo za toliki put, ali u Indiji su razni „subjektivni osećaji“ drugačiji, pa i onaj koji se odnosi na protok vremena. Deluje kao da smo tamo bili bar mesec dana. A mesec dana po povratku, utisci nikako da nas puste.
Put smo započeli i završili u 20-milionskom gradu u kom ne postoje kućni brojevi, a milioni ljudi i nemaju adresu, već sa svojim najbližima noće na ulici. U kom su jedni do drugih smešteni gotske i viktorijanske građevine, sklepane kućice jedne od najvećih favela na planeti i haos bazara kojim u nepreglednim rekama teku ljudi, krave, zaprege i sve vrste vozila koje možete (ili pak ne) da zamislite.
Iz Mumbaija smo produžili u mirnije krajeve – sićušnu državu poznatu po portugalskom nasleđu, trens muzici i rajskim plažama. Usledilo je nekoliko dana terapije okeanom, peskom i suncem, na plaži na kojoj smo u predsezoni praktično bili sami, uz još ponekog Evropljanina, nekolicinu lokalaca i krave, kojih je bilo bar pet puta više no ljudi. Videli smo Staru Gou, grad koji je pre pet vekova po veličini i raskoši parirao Lisabonu, a sad je relativno pusta varošica u tropima u koju kao da su spuštene gigantske katedrale.
Vozili se potom trećom klasom nekih 15 sati (1000 kilometara) do Kerale, a onda brodom 24 sata kroz backwaters, ogromnu mrežu morskih rukavaca, reka i jezera koja zalazi duboko u kopno. Uz braonkastu, slankastu vodu se smenjuju kućice pune nasmejanih ljudi, škole, katolički, hindu, pravoslavni i muslimanski hramovi, a iza njih se šire močvare i pirinčana polja. Voda je lokalcima koji na njoj žive izvor života – u njoj se kupaju, iz nje direktno piju, u njoj peru veš i sudove.
Produžili smo dalje do juga zemlje, i poslednje dane pre provratka u Mumbai proveli u Varkali, seocetu iznad istoimene plaže, jedne od najlepših i najopasnijih u Indiji. Omađijani zvukom udaraca talasa, zen muzikom koja se širila lokalima iznad plaže i aromama mandžurijan gobija i začinjenih parota, nije nam se vraćalo kući.
Autor: Dušan Lopušina
Foto: Nemanja Radovanović
Ostavite komentar