Šta su nitrati i nitriti i koliko su opasni po naše zdravlje?

Možda i jedan od najvažnijih tekstova koji ćete pročitati jeste upravo ovaj o tome šta su nitrati i nitriti i kako utiču na naše zdravlje. Odvojite par minuta vremena i pročitajte informacije, zapažanja, istraživanja i upozorenja koja se tiču svih nas.

Možda niste ni primetili kada su 2018. iz upotrebe povučeni lekovi za pritisak koji kao aktivnu supstancu imaju valsartan, ali zato vam sigurno nije promaklo povlačenje svih lekova koji sadrže ranitidin (Ranisan, Ranitidin), uz vrlo šturo “objašnjenje”. A zatim još jedan šok, u decembru 2019. isti problem se ponavlja sa lekovima koji sadrže aktivnu supstancu metformin koji spada u prvu liniju terapije za preko 600,000 pacijenata obolelih od dijabetesa samo u Srbiji.

Zašto ovo pominjemo?

U sva tri slučaja, radilo se o kontaminaciji leka u procesu proizvodnje (zapravo još u procesu dobijanja aktivne supstance) sa visoko toksičnom i kancerogenom supstancom NDMA (N-Nitrozodimetilamin). Kako bismo pojednostavili i jasnije objasnili kakve veze imaju nitrati i nitriti sa NDMA supstancom, vratimo se korak-dva unazad.

Šta su nitrati i nitriti?

Nitrate unosimo u organizam preko mesa, povrća i voća. Dalje se u organizmu pretvaraju u nitrite, a nitriti se u organizmu – pod uticajem drugih supstanci i jedinjenja, pretvaraju u opasne nitrozamine. Nitrozamini su grupa supstanci koje su kancerogene i štetne, a jedna od njih je i spomenuti N-Nitrozodimetilamin.

Kakve veze imaju nitrati i nitriti sa pomenutim povlačenjem lekova?

Da se priča neće završiti na ovome, govori i poziv evropske agencije za lekove svim proizvođačima lekova iz septembra 2019. gde se svi nosioci dozvola za promet pozivaju da urade analizu prisustva nitrozamina u lekovima za koje su odgovorni i obaveste evropsku agenciju o rezultatima.

Svetska zdravstvena organizacija takođe naglašava da prisustvo nitrozamina u lekovima mora da bude strogo kontrolisano: “Nitrozamini, ili tačnije N-nitrozoamini, su zabrinjavajući, jer su nečistoće nitrozamina verovatno kancerogeni za ljude. Iako su prisutni i u nekim namirnicama i zalihama pitke vode, njihovo prisustvo u lekovima ipak se smatra neprihvatljivim.”

Složićemo se, lepo je što se kontroliše prisustvo kancerogenih supstanci u lekovima, međutim, jedno pitanje se tu logično postavlja.

Odakle nitrozamini u hrani i vodi kako to WHO navodi?

Postoji nekoliko puteva kojim ove štetne supstance dospevaju u naš organizam, a prvi i osnovni je preko mesa koje tako često konzumiramo. Nitriti i nitrati se koriste u proizvodnji mesnih prerađevina i imaju važnu ulogu ne samo kao konzervansi već i u formiranju karakteristične crvene boje i specifičnog ukusa proizvoda od mesa. Nitriti i nitrati takođe inhibiraju rast i razvoj patogene bakterije Clostridium botulinum. Kao proizvod reakcije sa proteinima mesa nakon što se mesu ili mesnim proizvodima dodaju nitriti, odnosno nitrati kao konzervansi, nastaju kancerogene i toksične supstance – Nitrozamini, kao što je već spomenuti NDMA.

Gde se još sve mogu naći nitrati i zašto?

Iako je meso najčešći i gotovo siguran put unosa nitrita i nitrata u organizam, nije i jedini.

Voće i povrće može da sadrži povišen sadržaj nitrata, zavisno od uslova uzgoja. Na primer, ultravioletno (UV) zračenje u staklenicima direktno utiče na pojačano stvaranje nitrata u povrću. Zatim, azot je neophodan za rast biljaka te se često dodaje u većim količinama u prehrani biljaka kroz đubrivo, ali azot je i glavni sastojak nitrata, pa preko đubriva dolazi do biljke i tu se nagomilava. Pesticidi su takođe veliki izvor nitrata jer ga biljke apsorbuju iz njih. Sami nitrati nisu toksični, ali pod uticajem enzima pljuvačke postaju nitriti, a nitriti, sa drugim sastojcima prisutnim u želucu koji dospevaju u organizam posredstvom mesa, mlečnih proizvoda ili nekih lekova, pretvaraju se u nitrozamine za koje se kaže da su kancerogeni. Sa druge strane, uticaj nitrita ne mora da bude samo indirektno kancerogen (preko nitrozamina), nitriti utiču i na malokrvnost jer su uključeni u oksidaciju hemoglobina tako što se vezuju za oksidirano gvožđe, čime se sprečava transport kiseonika u ćelije. Takođe, nitriti vezuju i jod, pa time mogu da utiču na rad štitne žlezde.

Maksimalne Dozvoljene Količine (MDK) nitrata u hrani su regulisane pravilnicima ministarstva poljoprivrede, (sećate li se aflatoksina u mleku?). I on je imao pravilnik o maksimalnoj dozvoljenoj količini, pa kako se to završilo, kontrolom i povlačenjem kontaminiranog mleka ili promenom pravilnika i povećanjem MDK?

Šta nam je činiti?

Nitrati su toliko prisutni u hrani koju konzumiramo da ih je, a samim tim i nitrite i nitrozamine, nemoguće izbeći. Ono što možemo jeste da budemo pažljiviji u izboru hrane, umanjimo unos industrijskih pašteta i mesnih prerađevina maksimalno, ali i da, koliko god nam to budžet omogućava, konrolišemo dobavljače mesa, voća i povrća.

Takođe, za one koji žele da drže stvari pod kontrolom, postoje merači, odnosno setovi, kojim jednostavno možete odrediti sadržaj nitrata u hrani, vodi, ali i zemljištu, ako recimo želite sami da uzgajate organsko voće i povrće. Merenje traje samo nekoliko sekundi i veoma je jednostavno, na primer:

I na kraju, ukoliko želite da se zaštitite od nitrata čiji unos ne možete da kontrolišete, uvek možete da utičete na stvaranje štetnih nitrozamina u organizmu, i to unosom vitamina i/ili minerala koji direktno sprečavaju pretvaranje malo toksičnih nitrata u njihove zle rođake nitrite i nitrosamine. Tu se naročito ističu Vitamin C, Vitamin E i Selen, ali i drugi antikosidansi. Redovnim, ali kontrolisanim, unosom ovih zaštitnih supstanci, značajno smanjujemo negativne efekte nitro jedinjenja.

Nadamo se da vam ovaj tekst otklanja bar neke nedoumice i pomaže da konkretnije shvatite ozbiljnost cele situacije, kao i da vas navodi da – svi zajedno – više i bolje povedemo računa o tome šta unosimo u sebe i kako se hranimo.