Zdravlje žene

Faktori rizika srcanih oboljenja

Faktori rizika srcanih oboljenja

faktori rizika srcanih oboljenjaKada je reč o bolestima srca – pored genetske predispozicije – određene navike i način ponašanja direktno povećavaju rizik od pojave srčanih oboljenja. I, mada na genetiku ne možemo uticati, štetne navike i obrasce ponašanja možemo izmeniti, kako bismo duže ostali zdravi i sačuvali srce.

 

 

Kada je reč o bolestima srca – pored genetske predispozicije – određene navike i način ponašanja direktno povećavaju rizik od pojave srčanih oboljenja. I, mada na genetiku ne možemo uticati, štetne navike i obrasce ponašanja možemo izmeniti, kako bismo duže ostali zdravi i sačuvali srce.

#1. Povišen pritisak i holesterol

Ne budite lenji i nemarni; uvek proveravajte krvni pritisak, kao i ukupan nivo holesterola i triglicerida. Za optimalno zdravlje i izbegavanje rizika od dobijanja srčanog udara i ostalih oboljenja srca, pritisak treba da vam je ispod 130/80, holesterol ispod 200, a trigliceridi ispod 150. Ovo regulišete ishranom tj. izbegavanjem masne i jake hrane, ili određenim lekovima koje prepisuje vaš doktor.

#2. Pušenje

Pušači – u odnosu na nepušače  imaju 2 do 4 puta veći rizik od razvijanja srčanih oboljenja i, ako već niste, prestanite sa pušenjem još danas. Kao što smo ranije pomenuli, već nakon mesec dana, osetićete prve blagodeti od prestanka pušenja: manje kašljete, puls vam se vraća u normalu, krvni pritisak se normalizuje, vraća vam se istančanije čulo ukusa i mirisa, jasnije dišete, imate zdraviji apetit i rešavate se štetnih toksina iz organizma. Nakon godinu dana, rizik od dobijanja srčanih oboljenja smanjuje se za pola, a nakon 15 godina od prestanka vi ste pravi nepušač.

#3. Stres

Brojna istraživanja su pokazala da osobe koje su pod hroničnim stresom imaju veće stope srčanih oboljenja, kao i veće šanse da se prepuste štetnim i nezdravim navikama. Kako biste ovo promenili, pokušajte da se distancirate od uzroka i okidača stresa. Ako je u pitanju posao, pravite češće pauze, preuredite radni prostor, slušajte opuštajuću muziku i slično. Ako su u pitanju porodica i privatan život, promenite sve ono što vas čini nezadovoljnima i pokreće stres.

#4. Kilaža

Ako vam je indeks telesne mase 25 ili veći, nalazite se pod povećanim rizikom od nastanka srčanih bolesti, a ako je i preko 30 – pored toga što ste ozbiljno gojazni, rizik je višestruko veći. Povedite računa o sebi i svom zdravlju, promenite režim ishrane i uvedite redovno vežbanje u svakodnevne aktivnosti.

#5. Fizička neaktivnost

Osobe koje ne praktikuju redovne fizičke aktivnosti u 2 puta su većem riziku da razviju bolesti srca. Kad kažemo fizička aktivnost, tu ne mislimo samo na teretanu; možete šetati, voziti bicikl, ići na plivanje, lake aerobik i fitnes vežbe, ples i slično. Fizička aktivnost smanjuje rizik od gojaznosti i srčanih oboljenja jačajuči kardiovaskularni sistem. Svega 30 minuta fizičkih aktivnosti dnevno čini čuda za sveukupno zdravlje organizma, pokušajte i nećete se pokajati.

 

Fb komentari

1 komentar

Click here to post a comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

  • A šta da rade ljudi koji nemaju nijedan od navedenih faktora rizika,kako mi da štitimo svoje srce?Postoji i onaj termin „puklo mu/joj srce“ bez da je osoba imala ikakvih zdravstvenih ili bilo kojih drugih tegoba?

Facebook

Organ Vlasti Instagram