Gojaznost je bolest koju karakteriše povećanje masnih naslaga i o gojaznosti se priča kada je u pitanju prekoračenje telesne težine već za 20%. Nažalost, to je sve uobičajenija pojava širom sveta, usled takvog tempa života koji nas „tera“ da više jedemo a manje se krećemo. Iz tog razloga, često možete čuti da se gojaznost naziva bolešću modernog doba.
Gojaznost je bolest koju karakteriše povećanje masnih naslaga i o gojaznosti se priča kada je u pitanju prekoračenje telesne težine već za 20%. Nažalost, to je sve uobičajenija pojava širom sveta, usled takvog tempa života koji nas „tera“ da više jedemo a manje se krećemo. Iz tog razloga, često možete čuti da se gojaznost naziva bolešću modernog doba.Na osnovu indeksa telesne težine (BMI index) gojaznost se deli na androidnu – (više) mušku (jabuka oblik), gde se višak masnog tkiva nagomilava u predelu lica i vrata, ramena, grudnog koša i stomaka i na ginoidnu – žensku (kruška oblik), gde se višak masnog tkiva nagomilava u donjem delu tela – oko karlice i na butinama.
Osobe koje imaju androidni tip gojaznosti najčešće imaju rizik od oštećenja srca i srčanih oboljenja zbog visokog holesterola; kao i bolesti jetre, bubrega i pluća. Osobama sa ginoidnim tipom gojaznosti oboljevaju uglavnom bubrezi, bešika, creva i materica – što može uticati na pravilan rad srca; a s’godinama pogoršavaju držanje tela i bespovratno krive kičmu, zbog teških kukova i butina.
U odnosu na histološke karakteristike masnog tkiva, gojaznost se deli na hipertrofični (ujedno i najčešći) tip – javlja se kod odraslih i karakterističan je po tome što je broj masnih ćelija normalan, ali su one uvećane. Kod ovog tipa gojaznosti, povećano je izlučivanje insulina, hormona gušterače (pankreasa). Drugi tip je hiperplastični tip – javlja se u detinjstvu i najteže se leči jer je povećan broj masnih ćelija za 2 do 4 puta. Tokom godina, udružuje se sa hipertrofičnim tipom i može uzrokovati pojavu dijabetesa.
U odnosu na uzroke nastanka, gojaznost može biti nasledna, usled primene lekova (poput antidepresiva ili kortikosteroida), uzrokovana fizičkom neaktivnošću ili poremećajima metabolizma.
Osim rizika od pojave dijabetesa i koronarnih bolesti, gojaznost utiče i na pojavu artroze, poremećaja imunološkog sistema, bolesti organskih sistema, kao i na pojavu stresa, depresija i slično. Takođe, gojazne osobe imaju veći rizik od pojave malignih bolesti – kod žena je veći rizik od pojave raka grudi, materice i jajnika; kod muškaraca – rak debelog creva.
Iz svih ovih navedenih razloga, važno je napraviti ravnotežu između unosa hrane i energetske potrošnje, kako do gojaznosti ne bi došlo. U tu svrhu, pomažu navike koje stičemo još kao deca, kao i redovna fizička aktivnost i zdrav način ishrane.
Ostavite komentar