Šta je Fejnmanova tehnika učenja i kako da je savladate?

Jeste li znale da Fejnmanova tehnika učenja može da vam pomogne da bolje, brže i kvalitetnije usvajate nove informacije i znanja?

Niste čule za Fejnmanovu tehniku učenja i njene benefite? U ovom tekstu bavim se američkim fizičarem i dobitnikom Nobelove nagrade, Ričardom Fejnmanom. Tačnije, njegovom metodom odnosno tehnikom pamćenja koja ima za cilj da nam pomogne da kvalitetnije i dublje naučimo i razumemo gotovo sve.

Ko je, zapravo, Ričard Fejnman?

Za one koji možda ne znaju za ovog vrsnog naučnika, u pitanju je čovek koji je mnogo doprineo razvoju kvantne mehanike i fizike čestica. Takođe, upravo je Fajnman naučnik koji je započeo kvantno računanje, uvodeći koncept nanotehnologije. Pored svega toga, Ričard Fajnman bio je i profesor na fakultetima Kornel i Kaltek.

Duboko u sebi, a što je itekako delio i na svojim predavanjima, Fejnman je verovao da smo svi sposobni da da učimo i naučimo čak i kompleksne predmete i oblasti  – ako uložimo dovoljno napora.

„Ne postoje nadnadareni ljudi. Takvi su se samo zainteresovali za određenu stvar i naučili sve o tome. To su samo ljudi.

Ričard Fejnman

Kako sam došla do toga da saznam za Fejnmanovu tehniku učenja?

Od 2014-te na ovamo redovno držim treninge, predavanja, kurseve širom naše zemlje, Balkana, Evrope. i onda i danas, način na koji se pripremam je isti. Učim i/ili obnavljam znanje o određenoj oblasti, definišem temu, koncept, kostur, pa čak i scenario za predavanje. Zapisujem i pričam naglas; vraćam se iznova i prepričavam prostim rečima, koristim primere, analogije i slična pomagala. Nekima to zvuči komplikovano, nekima bespotrebno, a meni je oduvek – još iz vremena škole – predstavljalo jedini uspešan način učenja i savladavanja gradiva. Vremenom, sve više me je zanimalo da saznam da li i drugi tako rade, te sam sela i upustila se u pretragu interneta u potrazi za odgovorom, kad mi je iskočila upravo ova tehnika kao odgovor na sva moja pitanja. Saznanje da intuitivno i bez ikakvog pojma o postojanju ovog koncepta, isti koristim za učenje i kasnije prenošenje tog znanja na druge, podstaklo me je da i sa vama podelim koristi od primene te tehnike.

Šta je, zapravo, Fejnmanova tehnika učenja?

Kao što sam na početku pomenula, u pitanju je koncept učenja koji pomaže da naučite i ovladate gotovo svime. Koristi se za kontinuirano širenje znanja i veština i pomoću nje se uči ne samo kako da se uči, već i razume to što učite. U pitanju je je proces u četiri koraka za razumevanje bilo koje teme. Ova tehnika odbija automatski opoziv u korist istinskog razumevanja stečenog izborom, istraživanjem, pisanjem, objašnjavanjem i rafiniranjem. Da pojasnimo, koristićemo sledeći dijagram:

• Izaberite temu za učenje. Izaberite temu ili oblast o kojoj želite da učite i napišite je na vrhu prazne stranice u svesku.     
• Naučite sebe ili nekog drugog. Zapišite sve što znate o nekoj temi kao da je sami objašnjavate. Alternativno, učite o tome nekog drugog.     
• Vratite se izvoru informacije ako zapnete. Vratite se onome što učite – knjizi, beleškama sa predavanja, podkastu – i popunite praznine u svom znanju.     
• Uprostite objašnjenja i napravite analogije. Uspostavite svoje beleške i objašnjenja, dodatno razjašnjavajući temu dok se ne učini očiglednom. Uz to, razmislite o analogijama koje vam se čine intuitivno.

Kako funkcioniše Fejnmanova tehnika učenja?

Često ne shvatamo da nešto ne razumemo dok ne bude prekasno. Možda se na ispitu suočite sa pitanjem koje vam nije jasno ili vas neko pita da objasnite temu za koju ste mislili da ste razumeli. i odjednom, vaš um je potpuno prazan i ništa vam ne pada na pamet. Kad se od vas zatraži da pokažete svoje znanje izvan vlastite glave (unutrašnjeg razmišljanja), shvatite da znate mnogo manje nego što ste mislili. Fajnmanova tehnika nam ne dozvoljava da se zavaravamo u pomisli da smo majstori neke teme kada smo zaista amateri. Svaki korak procesa prisiljava nas da se suočimo sa onim što ne znamo, direktno se uključimo u materijal i razjasnimo naše razumevanje o istom. Kako? Upravo pomoću gore opisana četiri koraka. A zašto to funkcioniše?

Odabir koncepta za učenje

Odabir koncepta za učenje nas tera da budemo svesni onoga što ne znamo i da odaberemo temu koja je dovoljno mala da se razumno uklopi na jednu ili više stranica. Na taj način, suočavate se sa onim što ne znate i pravite početni korak u procesu učenja i razumevanja. Takođe, tera vas da budete konkretni, i samo pisanje onoga što eksplicitno ne znate stavlja vas na dobru početnu poziciju. I, naravno, treba krenuti od malih nogu, misleći da zaista imate samo jednu ili nekoliko stranica da ispunite o toj novoj temi ili oblasti. Naravno da ne možete sve što treba znati o psihologiji, ekonomiji ili obligacionom pravu ispisati na jednoj ili par stranica. Umesto toga, radite na manjim i konkretnije definisanim konceptima, ili na onome što vam se može naći na testu ili ispitima.

Učenje sebe ili druge osobe

Učenje sebe ili drugoga nas odnosi se na aktivan proces edukacije, ne samo pukog čitanja dok vam ne uđe u glavu. Dok učite, bilo sebe ili nekog drugog, čitajte naglas, vodite beleške, razgovarajte o tome što ste pročitali. Nakon toga, napravite sažetak svojim rečima bez da gledate u prethodno zapisane beleške. Na taj način, bolje učite i izoštravate logiku i razmišljanje. Da ne pominjemo kako na taj način izgrađujete samopouzdanje.

Vraćanje izvoru informacija

Vraćanje izvoru informacija znači da učenje samo po sebi zahteva nekoliko pokušaja. Znajući to, ovaj korak je – po Fejnmanovoj tehnici, ključan za sam proces razumevajućeg učenja. Jer, kada se pojave praznine u našem znanju i objašnjenja koja dajemo ili mislimo da znamo nisu baš sasvim tačna, preispitivanje primarnih i sekundarnih izvora pomaže u učvršćivanju onoga što učimo. Ne kaže se zalud “ponavljanje je majka znanja”; što više ponavljamo, to će se naše razumevanje naučenog produbljivati i bolje usvajati.

Uprošćavanje objašnjenja i kreiranje analogija

Uprostite objašnjenja i kreirajte analogije odnosi se na to da je jednostavnost sredstvo za razumevanje. Jer, upravo uprošćavanje naučenog, korišćenje jednostavnih umesto komplikovanih termina pomaže da zaista dubinski razumemo ono što učimo. Lako je koristiti floskule i velike reči i fraze da zvučimo pametno; samo, to nas nužno ne čini pametnim. Znati to komplikovano i kompleksno pričati i objasniti prostim rečima, jezikom koji i dete razume – e tek tada možemo reći da nešto zaista znamo. Sa druge strane, analogije pomažu da se lakše prisetimo i jasnije objasnimo naučeno drugima. Tehnika koja naročito pomaže pri držanju treninga i predavanja.

Nadam se da će vam tekst, kao i sama tehnika biti od koristi. Isprobajte, možda i vama bude upravo ono što vam treba da bolje i kvalitetnije usvajate i delite savladana znanja.