Šta uraditi da izmenimo štetne navike, kako smanjiti stres i učiniti da ne budemo podložni situacijama i ljudima koji nam mogu uzrokovati ovo stanje?
Tempo i način života, kao i podneblje u kojem živimo, dovode nas do svakodnevnog stresa. Danas znamo da je stres uzročnik kako za glavobolje, teskobe, depresiju, bolove u mišićima, grudima i stomaku, tako i za mnoga ozbiljnija obolenja. Zato je važno znati kako smanjiti stres i pravilno upravljati njime – koliko možemo.
#1. Izbegavajte stresne ljude
Potrudite se koliko možete da izbegavate ljude koji su sami stresni ili isti izazivaju. Prosto, programirani smo tako da oponašamo ljude oko nas – tzv. mirroring effect, tako da i sam kontakt sa ljudima koji su pod stresom, isti može izazvati i nama. Naravno da je nemoguće u potpunosti izbeći takve osobe, ali se potrudite da limitirate kontakt sa njima koliko možete i pokušajte da se okružite ljudima koji su pozitivni i veseli, kako bi i vama bilo lakše. Namrgođeni i svadljivi kolega vrlo brzo će takvo raspoloženje preneti i na vas, dok je sa dežurnim veseljkom svaki posao nekako lakši i podnošljiviji. Takođe, gledajte da se sa stresnim prijateljima pre viđate u javnosti, nego u svom domu – na taj način, svu tu eventualnu negativnu energiju oslobodićete do povratka kući, koja treba da vam je utočište i oaza mira.
#2. Ne nervirajte se oko stvari na koje ne možete da utičete
Uvek postoje situacije nad kojima nemamo kontrolu: saobraćaj, politika, ekonomija, prirodne nepogode i slično. Naučite da se ne opterećujete stvarima nad kojima nemate kontrolu – samo ćete zalud utrošiti silnu energiju i živce, stvarajući stress koji vam ni najmanje ne treba. Izmenite sve ono što mislite da možete i odbacite sve drugo: koleginici je krivo zbog vašeg unapređenja – tako je kako je; kuma se razvodi – šta da se radi; dete je odlučilo da neće na fakultet i otišlo na brod da radi – naučiće iz sopstvenih grešaka..
#3. Budite realni u poslu
Napravite razliku između onoga što mislite da možete i onoga što zaista možete da uradite. Nerealna očekivanja mogu nam stvoriti veliki stres i zato je važno da dobro procenimo svoje realne mogućnosti, radi dobro odrađenog posla i eliminisanja stresa. Pre svakog radnog zadatka, napravite procenu koliko vam vremena treba za određeni zadatak i prema tome sagledajte šta za to vreme zaista možete da uradite. Jednom kad tako postavite stvari i imate realne argumente, lakše ćete se i vi sami, ai vaš pretpostavljeni odnositi prema poslu i, što je najvažnije, bez svog tog stresa koji nam dodatno otežava obavljanje zadataka.
#4. Napravite prioritete
Haotičan život svakako, pre ili kasnije, dovodi do stresa koji nas ozbiljno može ugrožiti. Kako u poslu, tako i u privatnom životu, važno je napraviti prioritete i prema njima se tako i odnositi. Na poslu, rasporedite vreme na hitne, važne i lake zadatke i tim redosledom ih rešavajte – držite se tog plana. Kod kuće, ne nervirajte se ako su sudovi nakon obroka ostali neoprani ili tri dana niste uključili mašinu; vreme koje provodite sa decom i voljenom osobom su ono na šta se trebate fokusirati i bez nerviranja oko trivijalnih stvari. Na kraju krajeva, što bi rekao moj suprug, “bacićemo sve i jesti iz papirnih tanjira”.
#5. Ne čitajte vesti
Savet koji sam i sama dobila i oberučke prihvatila jeste da izbegavam vesti. Jednostavno, reprogramirala sam se da uopšte ne obraćam pažnju na dnevne novine i njihove naslove, kako se ne bih dodatno i bespotrebno opterećivala i uznemiravala. Da, na ovaj ili onaj način, vesti će stizati do mene – ali ne u izvornom obliku i tako napadne – kako novinari znaju da ih začine u naslovima. Umesto toga, čitajte i informišite se iz svega onoga što vas zanima a ne opterećuje: knjiga, film, muzika, hobi, celebrity news, marketing, social media i slično. Na ovaj način, u velikoj meri izbegavam bes, frustracije i bespotrebno nerviranje i usmeravam se na stvari koje me čine zadovoljnom, ispunjenom i srećnom.
#6. Odredite sebi zonu mira
Ma koliko ovo čudno ili neizvodljivo zvučalo, usled sve obimnijeg posla i napretka tehnologije pomoću koje smo uvek i svima dostupni, postalo je suštinski važno ponekad se isključiti od svih i svega. Stvari su otišle tako daleko da malo ko od nas uopšte i gasi telefon, kad ide na spavanje. Naviknite se da svoj računar i telefon gasite – ne samo pred spavanje – već najmanje sat vremena pre, a takođe i sat vremena nakon što ustanete. Disciplinujte se da tih sat vremena uveče i ujutru prođu u onome što volite – da li je to vreme sa voljenom osobom, gledanje TV-a, ispijanje kafe, igranje sa klincima, šta god! – samo bez uključivanja u mobilni i online svet. Na taj način, sav onaj svakodnevni pritisak polako ali sigurno smanjujete i počinjete dag a kontrolišete. Samo zato što je tehnologija toliko uznapredovala da nam pruža dostupnost svima i svemu, ne znači da i sami moramo biti dostupni svima i svemu 24/7.
Ostavite komentar