Samohrane majke – kako do bolje organizacije

Jedino teže od podizanja dece jeste da ih podižate same. Biti samohrani roditelj, danas i ovde – na našim prostorima, u većini slučajeva je ravno nemogućoj misiji. Koju, ipak i uprkos svemu, žene svakodnevno obavljaju. Tome u prilog, pokušali smo da sakupimo i sa vama podelimo nekoliko saveta za dobru svakodnevnu organizaciju i bolje snalaženje u day-to-day obavezama.

Prevashodno, nemojte se kriviti i osećati loše zbog stvari koje niste uradile; niko nije savršen i niste loš roditelj ako se desi da zaboravite da spremite detetu užinu ili zakasnite po njega u vrtić/školu, na trening i slično. Osim toga, ako pogledamo na te stvari iz drugog ugla, deca i na taj način uče – uče se toleranciji, strpljenju, činjenici da ponekad ne može biti sve kako planiraš i slično. U situaciji u kojoj ste, dodati tome i činjenicu da živimo u državi gde se porodice, a kamo li samohrani roditelji gotovo pa nipodoštavaju, nemate taj luksuz da se možete ’opustiti’ i prepustiti apatiji.

Tužna je realnost da većina poslodavaca žene u određenim godinama (godinama za rađanje potomstva) teže i uz izvesnu dozu otpora primaju na posao; razmišljajući uglavnom kako su tu samo da bi bile prijavljene i mogle da rađaju, a da imaju prihode. Ružno i diskriminišuće, ali tačno. Zamislite onda kako gledaju na samohrane majke, koje nemaju potporu i pomoć kada se dete razboli, kada nema ko da ga čuva, ima priredbu u vrtiću/školi i slično? A kako je posao od životne važnosti za samohrane majke, one se i više od svih ostalih, zalažu i trude na tom istom poslu, kako bi dokazale i pokazale da one to mogu i da posao, zarad privatnog života, ne trpi. Zato je važno kvalitetno i dobro se organizovati, kako ne bi došlo do psihičkog ’pucanja’ i problema koji potom uslede – bilo kod kuće ili na poslu.

Jedna od bitnih i osnovnih stvari za dobru organizaciju jeste planiranje unapred. Imajte jedan poseban notes ili agendu u kojoj ćete uveče unositi sve planove za sutradan; na taj način, dobro ćete se naspavati i izbeći onaj jutarnji haos kada ne znate gde vam je pozadina a gde glava. Isto se odnosi i na pripremanje stvari; od garderobe koju ćete nositi na posao, do toga da deca sama pripreme sve što im je neophodno – odrede igračku koju će poneti u vrtić ili spakovati knjige za školu. Jednom kad uvedete ovakav red ponašanja, primetićete kako stvari polako postaju – makar u jednoj sferi – jednostavnije i kako sada imate malo više slobodnog vremena: za jutarnje ćaskanje sa decom, šolju kafe na tenane, prelistavanje novina pred polazak…

Kućne obaveze, kao i razne aktivnosti, rasporedite po prioritetu, kao što to činite sa poslovnim obavezama. Napravite grupu obaveza ’Hitno’, ’U toku dana’ i ’Za vikend’, recimo. Na taj način, rešavate se opet tog haotičnog ’krša’ u životu raspoređujući i radeći na obavezama u tačno određeno vreme, što vam – kada to postane rutina – štedi na preostalom vremenu i postepeno rešava stresa.

Ne stidite se da tražite pomoć. Bake, deke i ostala rodbina, prijateljice…u situacijama kada vam je potrebno čuvanje deteta, ne ustručavajte se da pozovete nekog od poznatih, ali bez preterivanja. Retko ko će vas odbiti, osim ako nije u pitanju svakodnevna navika. Ako nemate nikog od bližnjih da se na njih oslonite, tu su uvek bebisiter servisi, gde će vam za sat vremena čuvanja deteta trebati između 300,00 i 500,00 dinara – u situacijama kada sve drugo zakaže, od velike je pomoći. Osim ako nije u pitanju neki ozbiljniji razlog, sve od navedenih predloga je bolje nego nedolazak na posao. Opet ta surova realnost.

Okačite u kuhinji (kao prostoriju u kojoj najčešće zajedno provodite vreme) zidni kalendar, na kojem ćete ispisati sve vaše i detetove/dečije obaveze, sastanke, rođendane prijatelja, i dr., mesec po mesec. Na taj način, imaćete stalno ’na oku’ kada vam je i šta za koji dan isplanirano i nećete upasti u zamku da nešto zaboravite ili preklopite aktivnosti. Isto tako, napravite listu svega što volite da jedete i isplanirajte zajedno nedeljni meni. Tako ćete opet uštedeti na vremenu – ne razmišljajući šta sutradan da skuvate za ručak i koji obrok da pripremite za doručak i večeru. Osim toga, klinci će tu ’odraslu obavezu’ prihvatiti kao igru i eto još jednog kvalitetnog zajedničkog druženja.

Naučite decu redu – da su obroci uvek u isto vreme, kada je pauza a kada vreme za rad, igru, šetnju, druženje sa ostalom decom…a naročito kada je vreme za odlazak na spavanje. Jednom kada uspostavite te granice, biće i vama lakše jer, po njihovom odlasku u krevet (u zavisnosti od uzrasta, između 20h i 21.30h) ostatak večeri je samo za vas i možete ga iskoristiti onako kako vama odgovara. Takođe, ako su deca malo starija – osnovci – polako ih uvodite i u kućne obaveze – poput izbacivanja đubreta, pripremanja lakših obroka i sklanjanja sudova za sobom, da sami sređuju i nameštaju svoju sobu i slično. Samo zato što ste im roditelj, pa još i samohrani, ne znači da ste im i rob. Osim toga, takvim stvaranjem radnih navika, pomažete im da izrastu u dobre i kvalitetne ljude, koji će sutra biti dobri i kvalitetni u svom životu i u poslu. Najgore što možete da učinite za njih je da im popuštate u svemu i tetošite ih na svaki način, pokušavajući tako da im nadomestite nedostatak drugog roditelja.

Vikendi neka budu uvek i samo u znaku vas i vaše male porodice, uz što manje ili nimalo, razmišljanja o poslu. Radite sve ono što vam se radi – od dužeg izležavanja u krevetu, doručka na podu (ako vam je do toga), šetnje gradom, odlaska na izlet…Vikendima pravite dečije dane i uživajte jedni u drugima, ne zaboravljajući da je bitno kako provodite vreme sa decom a ne koliko.