Na današnji dan, daleke 1898. godine u Rabrovici kod Valjeva, rođena je jedna od naših najčuvenijih i najpoznatijih pesnikinja, pripovedača, romansijera pisaca za decu, draga nam svima, Desanka Maksimović.
Žena čija su dela obeležila, kako naše detinjstvo, tako i odrasli život, za sobom je ostavila oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu; kao i pripovedačke, romansijerske i putopisne proze. Tema kojom se najčešće bavila bila je ljubav – prema deci, prema omladini, otadžbini, odrastanju, životu, prirodi i svemu što nas okružuje. Pesme su joj bile poletne, mladalačke, vedre i tužne, ozbiljne i osećajne.
Među najpoznatijim delima spadaju: Opomena, Slovo o ljubavi, Tražim pomilovanje, Prolećna pesma, Strepnja, Predosećanje, Na buri, Pesnik i, naravno, Krvava bajka – koja govori o stradanju dece u teroru od okupatora u II svetskom ratu, a koja je objavljena tek po njegovom završetku.
Svojim delima, Desanka je želela ljude da inspiriše na dobrotu i plemenitost; isticala je lepotu koju izazivaju pozitivna osećanja; trudila se u ljudima da probudi sve ono što je i sama bila – otvorena za sve ljude, bez obzira na naciju, boju, veru ili načela. Pisala je i radila onako kako je i živela, ostavivši za sobom neizbrisiv trag.
Opomena
Čuj, reći ću ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Mogu mi se učiniti
duboke i meke
oči neke
sasvim obične.
Može mi se učiniti
da tonem u zvuke
pa ću ruke
svakom pružiti.
Može mi se učiniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.
I mogu kom reći u tome času
čudesnu tajnu
koliko te volim.
O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Učiniće mi se negde u šumi….
Ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke česme.
Učiniće mi se crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko reći mi ne sme
Učiniće mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu, ranu srca dira
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira…
Koja njena pesma je na vas ostavila najveći utisak?
Ostavite komentar