Srpska Džejn Ostin – Mir Jam

Pomalo zaboravljeni, ostavljeni da čekaju idealan trenutak – vraćeni su britko pisani romani čuvene Mir Jam. Vraćena je ona, kao deo vremena, povučena nostalgijom i uspomenama na ono vreme, vreme kada je žena bila ideal čistote, šarma i delikantnosti , a opet borbenosti. Vraćena je opet, ali kao neznanica. Vreme kada je romane uveliko pisala, Milica je već odavno uplivala u novinarski svet, i kroz žurnalistički rad doprinosila  rešavanju problema zapošljavanja i obrazovanja žena.

Zalagala se da žene dobiju ista prava i dužnosti kao u muškarci, u zemlji gde je muška ruka apsolutno dominirala. Bilo je teško, a prepreka je bilo svuda. Veliki problem je predstavljalo to što je većina ženske populacije tada bila nepismena  i nezaposlena, u potpunosti marginalizovana, no Milica je bila istrajna. Ona je na rafiniran i krajnje blag ali upečatljiv način ukazivala na potrebe žena kroz većinu svojih tekstova. Štaviše, iako je bila urednica modnih editorijala i delova koji su se bavili modom i stilom, svoj pečat je ostavila upravo u tekstovima koji su se bavili suštinskim ženskim problemima. Čuven je njen tekst “Treba li podići ženi spomenik“, čiji je akcenat bio na tome, da žena treba da bude priznata po bilo kom svom umeću. ,,Žena je i naučnica i sportiskinja i umetnica.“ – govorila je.

Rođena je u kragujevačkoj gospodskoj porodici, ali je Beograd ipak postao njen grad ubrzo posle Prvog svetskog rata. Kako  joj obrazovanja  nije falilo, bila je jedna od retkih žena koja je u ono vreme francusku i rusku literaturu čitala u originalu. U Beogradu se vrlo brzo snašla u novinskim listovima ,,Novosti“ i ,,Nedeljne ilustracije“ gde je upravo i dobila priliku da se bori za svoje ideale i stvori svoje ime, svoj pseudonim –  Mir Jam. Znala je koliki je pritisak patrijahalne sredine u kojoj se nalazila, pa su joj tekstovi ipak imali umereniji ton. Umela je da oseti potrebu žena u tom periodu. Zalagala se za instituciju braka, iako je predstavljala feministički pokret u začetku. Podsećala je da žene nisu samo puki objekti želje i razonode već  i majke i sestre sa punim pravima. Posedovala je izražen senzibilitet za rodnu ravnopravnost. Iako je u Nedeljnim ilustracijama pisala o  ženskoj modi, isto tako je i tadašnjoj gospodi govorila o najnovijoj muškoj modi iz Parizu.

Njeni romani, iako pisani sa velikom dozom inspiracije i notama realnog zbivanja, nisu imali nimalo veze sa njenim životom. Mir Jam se nikada nije udavala, iako je ceo svoj život pisala upravo o braku. Dugo je bila u vezi sa jednim glumcem, koji je dugo uzalud godinama prosio. Dokaz da je bila izuzetna spisateljica, liberalnih načela, i spisateljica ispred svoga vremena, pokazuju upravo njeni romani koji su pisani sa velikom dozom erotičnosti za to vreme. Nažalost, svoj značaj kao jedna od pionirki, prvih boraca za ženska prava, emancipaciju i uvažavanje osećanja žena, Mir Jam je dočekala tek sada kada su oči opet uprte u njen lik i delo. Ona je svoj život okončala sama, na ivici bede, bolesna i zaboravljena te 1952. godine. Na nama je jedino da učinimo da njeno delo, i neumorna borba i zalaganje za prava žena ostanu besmrtni.