Ćerka, sestra, bratanica, unuka, tetka i još mnogo toga, ali – pre svega – mlada žena koja za sobom ima zavidno obrazovanje, oštar jezik i britak um, istinski ljubitelj mode i stila. Žena koja tek ima da nam pokaže ko je i koliko vredi – Gordana Goca Karić.
1. Budući da potičeš iz jedne poznate imućne porodice, kako je bilo odrastati pod tim i takvim teretom “slave” i odgovornosti koje prezime Karić nosi?
Prezime moje familije samo po sebi nosi jednu vrstu odgovornosti, jer je svako od nas, pre svega, ima odgovornost prema sebi, svojoj porodici i svojoj zemlji. Od malih nogu su nas učili da budemo vredni, radni i da poštujemo ljude bez obzira na njihov status. Naše prezime se u zemlji i van nje povezuje sa očuvanjem srpske porodice i tradicije, i to je ono na šta smo veoma ponosni. To smatram najvećom slavom prezimena koje nosim. Naravno da želim da učinim više od onoga što su moji preci uradili, ali to nikako ne doživljavam teretom, već kao jednu vrstu časti i podsticaja za sve buduće generacije.
2. Peć vs Beograd?
Rođena sam u Peći i grad mog detinjstva me asocira na zajednicu i Pećku Partrijaršiju. To je bilo vreme kada smo svi živeli u jednom gradu, odrastali zajedno, bili brižljivo čuvani. Kako to moja mama zna da kaže: “ Mala deca, mala briga”. Kada pomislim na Peć, setim se predivnog perioda, smeha, bezbrižnosti, babe i dede kod kojih smo imali svu slobodu ovog sveta, bas kao i sva deca.
Izmedju Peći i Beograda na moje odrastanje su takodje uticali gradovi u kojima sam se školovala i živela. Prvo je to bila Nikozija, a zatim London. Beograd je moja baza zadnjih desetak godina, ali zbog porodičnih poslovnih obaveza, često odlazim na putovanja.
Beograd je moj dom i vezana sam za njega, ne samo zbog porodice i prijatelja, već i zbog ljudi koji se uvek dočekaju na noge. Oduševljena sam činjenicom koliko u narodu, bez obzira na okolnosti ili poteškoce uvek osetim jednu dozu pozitivnog razmišljanja i vere u bolje sutra. Kao odbornik u Skupštini grada Beograda, mogu aktivno da pomognem da se olakša život mojim sugradjanima i to je jedan od najvećih razloga zbog kojih sam počela da se bavim politikom.
Ne mogu da biram izmedju Peći i Beograda, jer Peć predstavlja moju prošlost a Beograd moju sadašnjost, i što se mene tiče, jedna ne ide bez druge.
3. Školovala si se u inostranstvu – pored očiglednih razloga, da li je jedan od njih bio i taj što si ovde bila okarakterisana kao “naslednica”?
Iz Srbije sam otišla sa nepunih osam godina, jer je tako zahtevao posao moje porodice. Zahvalna sam na tome da sam imala privilegiju da se školujem van Srbije, ali sa duboko ukorenjenim vaspitanjem da se vratim svojim korenima i pokušam da doprinesem razvoju svoje zemlje.
Što se tiče reči “naslednica”, za mene je to reč koja karakteriše sve ono najbolje što sam nasledila od mojih predaka. U tom kontekstu ja sam veoma ponosna naslednica porodice Karić.
4. Završila si komunikaciju i marketing, nakon toga master iz politike i ekonomije, a potom i školu za dizajn enterijera – nestalan duh, stalna potreba za novim saznanjima ili nešto treće?
Sve po malo. Pre bih rekla da sam vrlo radoznala, nego što sam nestalnog duha. Čovek se uči dok je živ, i verujem da se uvek treba isprobati u svemu što privlači našu pažnju. Znanje je nešto samo naše, to je nešto što stičemo sami, i što niko ne može da nam oduzme.
Moram da priznam da sam želela da studiram medicinu, ali je moj otac bio veliki protivnik toga i u periodu “pregovaranja” šta da studiram desilo se bombardovanje. U roku od 24 sata Srbi su postali najomrženija nacija u svetu, a mene je zaintrigiralo to kako mediji mogu da u roku jednog dana unište ugled jednog naroda. To je prelomilo da ipak upišem Fakultet za medije, sa podsmerom politike i istorije. Posle toga sam došla u Beograd, radila na našoj BK Televiziji do njenog prinudnog gašenja.
Dizajn enterijera je bila moja velika inspiracija i tadašnji hobi, koji mi je doneo veliko iskustvo, bio lep način da ispunim vreme, uposlim svoju kreativnost, a i ostvarim dobru zaradu.
Moje obrazovanje se ne završava na tome, u najskorije vreme planiram da upišem i doktorat, ali o tome nekom drugom prilikom 🙂
5. Danas si sekretar Pokreta Snaga Srbije i poslanica u Skupštini Beograda, kako se snalaziš u našim nemirnim političkim vodama?
Politika i bavljenje njom, nije ono što sam ja videla u sebi, već je moj stric Bogoljub prepoznao taj talenat i na vrlo suptilan način mi stavio do znanja da bih mogla da budem ta koja bih nastavila tradiciju bavljenjem politikom u trećoj generaciji porodice Karić.
Pre ovog zvanicnog bavljenja politikom, imala sam priliku da u Americi ucestvujem u kampanji tadašnjeg kandidata za predsednika Johna Kerryja i to mi je zaista bilo ogromno iskustvo. Posle toga sam učestvovala u predsedničkoj kampanji Bogoljuba Karića 2004., kao i u predsedničkoj kampanji Milanke Karić 2008. godine, ali i u ovoj poslednjoj u sklopu koalicije Srpske napredne stranke.
Bila bih neskromna kada bih rekla da se snalazim bilo kako osim “vrhunski” 🙂 Imam odlične mentore koji me uče i daju niz korisnih saveta koje primenjujem u praksi. Bavljenje politikom ima svojih prednosti, kao nedostataka, ali se po tome ne razlikuje ni od jedne druge profesije.
Verujem da je aktuelna vlast, u zadnjih godinu i po dana učinila značajne korake koji vode ka poboljšanju situacije u zemlji. Puno je posla još pred nama i drago mi je da imam tu mogućnost, da budem deo tima koji vodi ka prosperitetu.
6. Koliko ti prisustvo na društvenim mrežama i u blogosferi pomaže ili odmaže u poslovnom i privatnom okruženju?
Po meni, društvene mreže su najslobodniji mediji u zemlji kao i u svetu. Koristim Twitter, Facebook, a imam i oficijalnu stranicu na Facebooku za blog koji pišem od jula ove godine, Instagram, a od jula meseca ove godine pišem blog gde sa čitaocima delim razmišljanja koja me u tom trenutku okupiraju, i za koja smatram da su bitna za naše drustvo.
Ja sam iskrena u životu, kao i na društvenim mrežama, umem da budem duhovita, ali i ironična, često delim ljubav i pozitivnu energiju, ali takodje umem da konstruktivno kritikujem i primam kritike. Ljudi to prepoznaju i znaju da cene, verovatno iz tog razloga imam toliko pratilaca.
Društvene mreže smatram odličnim načinom za povezivanje i interaktivnu komunikaciju medju ljudima. One su sjajan izvor informacija i jedino mesto gde ljudi mogu slobodno da iznose svoje stavove, kao i promovišu ono čime se bave ili u šta veruju.
7. Među prijateljima si poznata kao osoba istančanog ukusa za modu. Kakav stil odevanja preferiraš i u čemu se najbolje osećaš?
Verujem da je stil nešto što se nalazi u nama, a ne na nama. Volim da kombinujem staro sa novim, i uvek gledam da se osećam dobro i ženstveno u onome što nosim. Moj posao zahteva da sam obučena na određen način, pa sam najveći deo nedelje u odelima ili haljinama, koje volim da prilagodim na meni svojstven način sa aksesoarima, mada moram da priznam da moj glavni aksesoar osmeh… 🙂
8. Iz tvog iskustva, da li kaskamo za svetskom modnom scenom, kako ti se čini stil odevanja naših žena koje viđamo na ulici?
Na žalost, naša modna scena ne može da se uporedi sa svetskom, ne zato što su strani dizajneri talentovaniji od naših, već zato što su standardi života različiti. Kod nas još uvek ne postoji tržište za svetske brendove, ali ima puno drugih i izvrsnih domaćih brendova koji prate trendove svetske mode. Jedan od mojih omiljenih domaćih brendova koji sa uživanjem nosim je „Hamel“, a nedavno sam imala priliku da upoznam i postanem veliki fan Ines Janković, koja po meni slobodno može da stane na crtu bilo kom svetskom dizajneru.
Naše žene su izuzetno lepe i primećujem da sve više brinu o svom izgledu i odevanju. Ono što uvek primetim je žena koja sa jednostavnim detaljima naglašava svoju lepotu. Minimalizam je ono što volim, u kombinaciji sa nekom maramom za hladne dane – to je bez greške dobitna kombinacija.
9. Kakva je Goca Karić kada se isključe kamere i kada se odvoji od online naloga?
Još zabavnija…ahahahaha Gledam da ono što pišem javno, uvek ima pozitivnu poruku. Što se mene tiče, ja sam uvek nasmejana i pozitivna, ali ako zaista želite da znate kakva sam, to je nešto što morate da pitate one koji me dobro privatno poznaju.
10. Kako provodiš slobodno vreme i šta je to što te ispunjava, van okvira porodice i prijatelja?
Svoje slobodno vreme provodim sa porodicom i prijateljima. Ovih dana sam najviše vremena provela sa sestrom Jelenom koja se porodila početkom oktobra i na svet donela prelepu devojčicu. Mislim da nikada nisam imala ovoliku tremu. Za nju sam izuzetno vezana i jedva sam dočekala da nam podari još jednu malu princezu, a ja sam postala tetka 23-ći put.
Bavim se sportom koliko je to moguće, što nije onoliko koliko bih volela ali uspem da odradim tri, četri treninga u toku nedelje. To mi je sjajan način da izbacim negativnu energiju sa kojom se susrećem svakog dana, a istovremeno učinim nešto korisno i zdravo. Volim da čitam, pratim zanimljive ljude po društvenim mrežama i njihove izjave.
11. Podeli sa nama nešto sasvim lično – a što još nisi na blogu ili društvenim mrežama 🙂
Maštam o tome da savršeno plešem tango.
12. Poruka za kraj ili savet mlađim čitateljkama?
Za kraj ću vam reći da se ne plašite da sanjate i maštate! To je vaše pravo i to vam niko ne može oduzeti ni zabraniti. Verujte u sebe i ulažite u znanje. Nikada ne dozvolite da vas kroz život vodi mržnja, jer ona ne škodi nikome osim vama. Ne osuđujte ljude, pogotovo ne one koje ne poznajete, jer niko od nas nema prava na to. Upamtite da je život najdivniji poklon koji nam je podaren, i da samo i isključivo od nas zavisi kako ćemo ga provesti. Budite hrabri da volite i budete voljeni i, ne dozvolite da vas starost pita gde vam je bila mladost.
Ostavite komentar