Zorana Arunović, vrsna sportistkinja višestrukih talenata i šampionka u streljaštvu naš je top izbor za poslednji #IntervjuOV u ovoj godini i prilika da zavirite u svet jedne mlade žene koja inspiriše i podstiče da stalno trebamo ići napred i pobeđivati sebe.
1. Kako bi sumirala godinu za nama, po čemu ćeš je pamtiti?
Godinu za nama ću pamtiti po lepim, ali i po ne tako lepim stvarima. Svakako bih više pažnje posvetila onom što je lepo, a to je osvajanje medalje na evropskom prvenstvu u Đeru, u februaru ove godine. 2016. je bila izuzetno naporna i puna iskušenja, ali ishodi nisu bili onakvi, kakve sam priželjkivala. Nadam se da će 2017. doneti nove medalje i fakultetsku diplomu 🙂
2. Idealan doček za tebe?
Idealan doček za mene? Uh, to je teško pitanje… Mišljenje varira od godine do godine, pa čak i više puta u toku dana. Nisam ljubitelj gužvi, kao ni dočeka na trgovima, više volim intimniju atmosferu u uskom krugu prijatelja ili sa voljenom osobom, na planini, uz flašu crvenog vina. To bi bilo idealno.
Crveno vino je konstanta, sve ostalo je promenljive prirode 🙂
3. Da se vratimo malo unazad i upoznamo čitateljke sa tvojim počecima. Kako se rodila ljubav prema streljaštvu i šta je presudilo da počneš profesionalno da se baviš ovim sportom?
Još jedno teško pitanje… Često se i ja pitam šta me je to privuklo, ili ko, posebno onda kada mi ne ide kako treba na sportskom planu, pa mi je svega preko glave. Šalu na stranu, ovim sportom sam počela da se bavim najviše zbog toga što se njime bavila i moja sestra. Jelena je bila izuzetno uspešan strelac i nekako je bilo logično pratiti stope starije sestre, pa sam se tako ja obrela u streljani. Činjenica je da su dešavanja u porodici uticala na to da više ne budem hiperaktivno dete, te su se na taj način stekli uslovi da počnem da se bavim streljaštvom.
4. Postoji li razlika između muškog i ženskog streljaštva?
Postoje razlike između muškog i ženskog streljaštva i one se najviše ogledaju u količini municije koja se potroši za jedan meč. Nešto poput muškog i ženskog teniskog meča. U streljaštvu muškarci pucaju 60 dijabola, naspram žena, koje pucaju 40 dijabola, kada je u pitanju meč vazdušnim oružjem. Postoje i neke razlike u samim disciplinama, muškarci trenutno pucaju veći broj disciplina od žena, ali Međunarodni Olimpijski Komitet radi na tome da uspostavi jednakost polova, koja bi se odnosila i na broj muških i ženskih disciplina, kao i broj takmičara i takmičarki.
5. Šta te opušta i u čemu uživaš kad ne treniraš i nisi na takmičenjima?
Biću iskrena pa ću reći da nemam baš puno slobodnih dana, ali kada ih imam i kada su vremenske prilike povoljne volim da odem na pecanje sa svojim najboljim drugom. Volim da pecam još od malih nogu i uživam u tome, zaista me relaksira. Osim pecanja volim da se bavim amaterskom fotografijom i da tražim dobre kadrove. Veliki sam ljubitelj makro fotografije.
6. Gledajući ti Instagram feed, vidi se da poklanajš veliku pažnju fotografiji. Hobi ili pretenduješ da i taj okidač uvedeš u profesionalne vode? Kako se rodila ljubav prema fotografiji i šta nam više možeš reći o tome?
Kao što sam već rekla, volim fotografiju i vrlo rado se bavim time kada imam vremena. Verujem da na neki način postoji povezanost sa streljaštvom jer je potrebno izoštriti kadar, smiriti ruku kako fotografija ne bi bila mutna i lagano povlačiti „okidač„, kao i na pištolju. Obožavam makro fotografiju, volim detalje i mogućnost krupnog kadra onoga što ne možemo da vidimo u svakodnevnom životu i aktivnostima. Zbog toga volim da slikam biljke i njihovu teksturu kao i insekte jer se vide i najmanji delovi.
7. Zašto baš ukrajinski jezik i postoji li veza između učenja stranih jezika i streljaštva?
To je pitanje koje su mi mnogi postavljali, ali sam ga i ja sebi vrlo često postavljala, posebno onda kada sam imala problema da nešto naučim i kada mi neka lekcija nije bila jasna 🙂 Ukrajinski sam izabrala jer su, u trenutku kada sam birala fakultet, Ukrajinci bili među favoritima u streljaštvu, u svim disciplinama. Želela sam da naučim jezik kako bih pronikla u njihovu školu streljaštva i shvatila zbog čega su toliko dobri. U međuvremenu sam zavolela jezik, koji mi je lepo išao od samog starta, međutim, sa prvim ozbiljnim medaljama i pojačanim treninzima postalo je teško uskladiti studije i sport. Bila sam redovna na nastavama do priprema za London 2012. ali sam tada izabrala da stavim sport na prvo mesto kako bih bila što bolja na OI. Pauza u studijama je potrajala malo duže nego što sam predvidela, ali mislim da je vreme da se vratim i zaokružim to poglavlje svog života.
8. Čime bi se bavila da nisi streljašica?
Verujem da bih opet, na neki način, završila u sportu. Moj otac je bio doktor nauka na DIF-u i dosta svog vremena u detinjstvu sam provela tamo. Mislim da bih pošla njegovim koracima i da bih išla ka profesorskoj ulozi.
9. Šta za tebe predstavljaju društvene mreže i kakav odnos imaš prema njima?
Društvene mreže su vrlo moćno glasilo i sredstvo komunikacije sa ljudima. Dugo sam bila aktivna na tviteru, na početku sam ga koristila kako bih predstavila svoj sport ljudima, tj. kako bih ga približila svima, koji su želeli da ga upoznaju. Pozivala sam sve da pitaju ukoliko ih nešto interesuje i svidela mi se ta dvostrana komunikacija. Obično smo mi, sportisti, dosta izolovani ili je ljudima čak i neprijatno da pitaju sve što ih zanima u vezi sporta, te je ovo bio savršen način. U nekom trenutku su mi društvene mreže, zbog stalnih putovanja, postale jedini način komunikacije sa prijateljima. Sad više i nisam toliko aktivna na tviteru, facebook nalog nemam, ali zato volim instagram, najviše zbog raznoraznih profila pasa, koje obožavam. Ukoliko bi neko zavirio u moj feed video bi slike od oko 950 profila pasa i tek 100ak ljudi koje lično poznajem 🙂
10. Šta smatraš svojim najvećim uspehom?
Svojim najvećim sportskim uspehom smatram tri medalje sa prvenstva sveta, dve zlatne i jednu srebrnu. A životni uspeh… Biću kompetentna da odgovorim na ovo pitanje tek za nekih dvadesetak godina, ali ukoliko gledamo period do ovog trenutka… Možda činjenica da se razvijam i širim vidike iz dana u dan i radim na tome da napravim pozitivan uticaj na ljude oko sebe, kao i na one koji i nisu u mojoj neposrednoj blizini. Sport me je naučio mnogim stvarima, koje nisu vezane samo za streljaštvo već i za život i zauvek ću biti zahvalna na tome. Želim to da prenesem i na druge.
11. Savet koji ti je najviše značio?
Najbolji savet… da uvek pucam do samog kraja i da se nikad ne predajem, koliko god da je teško ili se tako čini. Što bi Jelena rekla – utisak je varljiva kategorija.
12. Planovi za narednu godinu?
Naredne godine me čekaju dva evropska prvenstva, ukoliko se kvalifikujem, kao i svetski kupovi i domaća takmičenja. Naravno da su ciljevi uvek visoki, ali prvenstveno je cilj povratiti samopouzdanje i stabilnost rezultata, koju sam malo izgubila u poslednje vreme.
13. Poruka svima za 2017-tu?
Volite se, ljudi! Vrlo kratko 🙂
vreme je da obnovite pravopis, dragi novinari… ne kaže se TREBAMO …nego TREBA DA…