Kako da smanjite unos šećera i poboljšate svoje zdravlje, sad kad znamo da ova namirnica predstavlja jedan od vodećih uzroka gojaznosti kod dece i odraslih?
I ne, ne govorimo da je šećer sam po sebi štetan, koliko činjenica da ga konzumiramo u mnogo većoj meri od optimalne – a zašto? Jer se šećer skriveno nalazi u namirnicama za koje nismo ni pretpostavljali da će se tamo naći. Kao aditiv u pasta sosevima, majonezu, jogurtu, žitaricama, energetskim pićima, konzerviranom voću, a lista se samo nastavlja.
Poenta je da treba obratiti pažnju na to šta i kako jedemo, treba čitati deklaracije i shvatiti da naše navike u ishrani moraju da se menjaju. U prilog tome, prenosimo konkretne savete kako da smanjite unos šećera i tako poboljšate svoje i zdravlje svoje porodice.
#1 Prvo i osnovno, razumite šećer.
Šećer je vrsta prečišćenih ugljenih hidrata i izvor kalorija u ishrani. Naše telo koristi šećer i druge izvore kalorija kao energiju, dok se šećer koji se ne koristi taloži kao mast u našoj jetri ili stomacima.
„Slobodni šećeri“ su svi oni koji su naknadno dodati proizvodima – bilo od nas ili strane proizvođača namirnica i to se ne odnosi na šećere u celom voću i povrću (o čemu će biti reči kasnije). Ovo je važno znati jer je Svetska zdravstvena organizacija iznela preporuku da svega 5% dnevnog unosa kalorija dolazi od slobodnih šećera što, za odraslu ženu ili muškarca znači preporučena granica konzumacije šećera od oko 25g ili 6 kašičica. Sve preko toga značilo bi rizik po naše zdravlje.
#2 Prekinite sa „mekim“ pićima
Imajući u vidu da svaka boca sadrži 16 kašičica – što je više od 64g šećera – dolazimo do zaključka da ne postoji ništa „meko“ u mekim pićima. Gazirana i energetska šića, voćni napitci i sokovi, zašećerena pića – sve to ne daje nikakvu hranljivu vrednost našoj ishrani, izvor su kalorija i definitivno predstavljaju nešto što bi trebalo redukovati.
Ono što još više zabrinjava jeste podatak da, kada pijemo kalorije u obliku slatkih pića, ih naš mozak ne prepoznaje na isti način kao kalorije koje dolaze od hrane. Ove kalorije nas ne čine sitim, već mogu izazvati glad, tako da jedemo i pijemo još više. I na ovaj način, tečne kalorije su još više zabrinjavajuće od drugih oblika junk fooda jer, u kombinaciji sa istraživanjima koja sugerišu na to da zadovoljstvo koje izazivaju slatka pića čini da je teško da ih ostavimo – razumljivo je zašto ih pijemo u velikim količinama.
#3 Jedite voće, ne pijte sok
Šećer koji se nalazi u kori ili koži voća nije izazov za naše zdravlje. U stvari, šećeri iz voća su način na koji nas priroda ohrabruje da uopšte jedemo voće. Voće poput narandži, jabuka i kruški sadrži vlakna koja su važna na mnogo načina, ali ćemo se fokusirati na 3. Prvo, usporava nam ishranu: lakše je popiti sok od (npr) 7 jabuka nego ih pojesti 7. Drugo, čini nas sitim i treće, usporava oslobađanje šećera iz voća u naš krvotok, omogućavajući telu da reaguje i koristi energiju na odgovarajuć način, smanjujući šanse za gojaznošću ili čak dijabetesom.
Sok, sa druge strane, podrazumeva uklanjanje većeg dela blakana, ali i gubitak nekih važnih vitamina. Ono što ne izgubimo u soku jeste 21g ili više od 5 kašičica šećera u svakoj čaši.
Ukratko, jedite voće u njegovom izvornom obliku i preskočite voćni sok.
#4 Šećer pod bilo kojim drugim imenom
Visoko fruktozni kukuruzni sirup, invertni šećer, slad šećer, melasa… svi ovi nazivi znače samo jedno – šećer.
Kao što se javnost budi i postaje svesna zdravstvenih izazova koji dolaze od šećera, tako se i industrija trudi da pronađe nove načine zbunjivanja potrošača i „raskid“ ša šećerom učini težim. Jedan od načina je da koriste alternativne nazive za šećer, te uvek čitajte deklaracije i posebno obratite pažnju kad uočite neke od sledećim alternativnih imena za šećer:
sok od trske, sirup slada, zlatni sirup, koncentrat voćnog soka, saharoza, dekstroza i slično.
#5 Jedite celu hranu kad god je moguće
Sos od paradajza, majonez, dresing za salatu, sosevi, slana peciva i žitarice – ovo su samo neke od namirnica koje često dolaze sa skrivenim dodatim šećerima.
Jedno istraživanje je pokazalo da 74% zapakovane hrane u prosečnom američkom supermarketu sadrži dodate šećere, što je zabrinjavajuće. Sa druge strane, teško je sakriti šećer u brašnu, paradajzu ili zamrznutom grašku. Kupovina i kuvanje hrane u celosti – umesto unapred pripremljene ili obroka – jedan je od odličnih načina da se osigurate od dodatih ili skrivenih šećera.
#6 Gledajte dalje od (ne)zdravih tvrdnji
Reči kao što su „zdrava„, „prirodno„, „zdrav“ se nalaze u mnogim našim omiljenim sastojcima. Na žalost, to često ne znači mnogo.
Čak i proizvodi koji su puni šećera, kao što su žitarice i energetske često sadrže tvrddnje koje nas zbunjuju i zavode pri kupovini. Budite oprezni – i uvek čitajte deklaracije.
#7 U redu je ponekad uzimati i više šećera
Konačna i ključna poruka u svemu ovome jeste da nije greh jesti ili piti šećer. Šećer je i dalje deo naših života i nešto u čemu možemo uživati u umerenim količinama. Povremena torta ili čokolada kasno uveče – nisu okidači za gojaznost. Problem je da zašećerena pića i šećer u našoj hdani ne postanu svakodnevnica.
Sa tim na umu, ne treba demonizovati šećer, već ga videti kakav zaista jeste. Uživajte u sokovima s vremena na vreme, ali neka nam voda bude svakodnevno glavna. Znajte da prosečna konzerva kole sadrži 39g ili 9 kašičica šećera, ali znajte i da je možete ponekad piti.
Poenta je da razumete šećer, da znate koje su mu mane i da ga koristite u najmanjoj mogućoj meri i onako kako treba – kao specijalnu poslasticu u retkim prilikama.
Ostavite komentar