Некатегоризовано

Dvorac Nojšvanštajn

Dvorac Nojšvanštajn

Tekst: Aleksandra Gajić

Sigurno ste od detinjstva uživali u dugometražnim crtaćima, a i danas vam se desi da pogledate koji. Oduševljeni ste zamkovima i vilama u kojima se princeza zaljubila u princa, ili zla veštica kovala pakleni plan. U Bavarskoj, nedaleko od Minhena, u okolini mesta Fusen, nalazi se jedno od takvih mesta, najpoznatiji dvorac na svetu, Nojšvanštajn.

Tekst: Aleksandra Gajić

Sigurno ste od detinjstva uživali u dugometražnim crtaćima, a i danas vam se desi da pogledate koji. Oduševljeni ste zamkovima i vilama u kojima se princeza zaljubila u princa, ili zla veštica kovala pakleni plan. U Bavarskoj, nedaleko od Minhena, u okolini mesta Fusen, nalazi se jedno od takvih mesta, najpoznatiji dvorac na svetu, Nojšvanštajn. Kao inspiracija poslužio je za gradnju bajkovitih zamkova u parkovima Diznilenda, a njegove skice korišćene su za scenografije kultnih filmova.

 

Ovo romantično i skriveno mesto danas je omiljeno turističko odredište.
Upravo ovde, čini se, niste deo obične priče, života na koji ste navikli. Sve je potpuno drugačije. Mami vas i vodi vek i po unazad. Dvorac je podigao kralj Ludvig II Bavarski. Zapravo, na ovom mestu do 1535. godine nalazio se samo zamak Hoenšvangau, u posedu vitezova Švangau. Početkom 19. veka ruševine dvorca Hoenšvangau kupio je krunisani princ Maksimilijan II Bavarski. Posle njegove smrti, tu je živeo njegov sin, kralj Ludvig II i njegova majka. U blizini dotadašnjeg doma, Ludvig će, takođe na ruševinama nekadašnje građevine, podići jedan od tri dvorca, čiju je gradnju samo započeo tokom života.
 
 
Ludvig II Bavarski je odista bio čudan, s obzirom na to da ga, za razliku od drugih vladara, nije zanimalo osvajanje. Želeo je da obogati kulturnu i društvenu baštinu svog naroda, u čemu ga je malo ko podržavao. Razočaran u državu, odlučio je da potroši čitavo bogatstvo gradeći impozantna zdanja. Zbog toga su ga ubrzo proglasili neuračunljivim, skinuli ga s vlasti, a loš glas pratio ga je do kraja života. Spekulisalo se i da je bio nastran, pošto se nije ženio i nije imao naslednika. Ubrzo nakog ovoga, pronaći će ga mrtvog u jezeru Štamberg, a do danas se ne zna da li se udavio ili je ubijen.
 

Impozantna građevina

Dvorac Nojšvanštajn prostire se na 5.935 m², na nadmorskoj visini od 965 m. Od planiranih 228, samo je petnaestak prostorija do detalja završeno. Početne skice zamka uradio je scenograf minhenskog dvorskog pozorišta Kristijan Jank 1868, a arhitektonske nacrte Eduard Ridel. Izgradnja je počela 1869. godine. Veliki problem predstavljala je sama lokacija, koja na uzbrdici od 200 metara iznad postojećeg puta nije imala dotok vode. Pronađen je izvor koji je preusmeren prema zamku u koji i danas uvire. Ridel je vodio radove do 1872, a gradnju su do 1886. godine nastavile druge arhitekte. Ludvigovom smrću 1886. godine, gradnja je obustavljena. Većina zamka je bila završena, pojedine odaje ostale su enterijerski nedovršene. Ali, dvorac ima sve, čak koncertnu i pozorišnu salu, gde je zamislio da se izvode Vagnerove opere, budući da mu je Vagner bio prijatelj.
 

Kako do Nojšvanštajna?

Ukoliko vas put navede ka Minhenu, sjajna je prilika da obiđete dvorce, jedan pored drugog. Ako ste vremenski ograničeni, nikako ne propustite bar Nojšvanštajn. Samo ako ste tamo, steći ćete pravi utisak ovog mesta. Očaravajuće. Pratite uputstva. Od Minhena možete krenuti vozom, još bolje autom. Voz često ide ka ovoj destinaciji i stiže za manje od dva sata. Proći ćete duž jezera Štamberg (tu je nastradao Ludvig II), a nakon dva sata stiže se u planinsko mesto Fusen. Odatle saobraća lokalni autobus kojim se za desetak minuta stiže do mesta Hoenšvangau. Onda ste na samom startu. Ispred vas je blagajna, a u vidokrugu put koji vodi ka starom (Hoenšvangau) i novom zamku (Nojšvanštajn). Ulaznice iznose devet evra za svaki zamak posebno ili 17 evra za oba.
Kada kupite ulaznicu, pred vama je strmi put koji vodi do zamka. Najlakše je stići kočijom, koja staje 5 evra uzbrdo i 2,5 evra u povratku. I tu ste! Potrebno je još popeti se 200 metara uzbrdo, do samog ulaza u zamak. Godišnje ovo atraktivno mesto poseti 1,3 miliona turista. Od posete turista država je povratila potrošen novac na gradnju i tek sad je zahvalna Ludvigu.
 
 
U ponudu domaćih turističkih agencija, pored boravka u Minhenu, uvršten je i obilazak Ludvigovog zdanja.

 

Izvor: City Magazine

Fb komentari

Ostavite komentar

Click here to post a comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Facebook

Organ Vlasti Instagram