Pojavom popularne kulture izdvojila se i generacija koja je odrastajući uz rok muziku i uticaj konceptualne umetnosti fotografiju uvela kao neizostavni deo kako umetničkog delovanja tako i života uopšte. Beleženje sopstvenog okruženja je uzelo maha i dalo ženama mogućnost da prikažu svoje viđenje stvarnosti. Sa novim interesovanjima se pojavljuju i nove autorke kao što su Eja Miša Janković, Vukica Mikača, Gordana Šuvak, Zorica Bajin-Đukanović, Goranka Matić, Ljubica Mrkalj… Tragaju za novom perspektivom iz gornjeg ili donjeg rakusa, izdvajaju portrete iz okruženja insistirajući na specifičnostima individua, istražuju sopstveno biće, pojam telesnosti i tabu teme. U fotografiji nema kavaljerstva, pa su kolege fotografi počeli ozbiljno da shvataju žene s fotoaparatom gledajući ih kao ozbiljnu konkurenciju. Goranka Matić je prva uspela da se izbori za mesto urednika fotografije radeći 17 godina na toj poziciji u nedeljniku Vreme, a danas je urednica fotografije dnevnog lista Politika.
Obrazovanje
Na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu osnovana je katedra fotografije gde se od 90-ih godina iz generacije u generaciju pojavljuje sve više devojaka, što je ubrzo postala tradicija. Tu su i Grafička škola na Novom Beogradu, Škola za dizajn, kao i Fakultet primenjenih umetnosti u Novom Sadu koji obrazuju sve više ozbiljnih školovanih fotografa. Početak 21. veka doneo je pravu revoluciju u fotografiji sa klasom profesora Branislava Nikolića u kojoj je bilo čak 12 devojaka. Danas žene kao fotografi rade gotovo u svim redakcijama i marketinškim agencijama. Zastupaju sve oblasti u fotografiji skoro jednako kao muške kolege. Digitalizacija slike i sve lakša foto-oprema su mnogo doprineli tome, a žene su pokazale da su u svakom trenutku spremne da se uhvate u koštac sa vremenom. Mogu se videti radovi žena koje su snimale demonstracije u Beogradu i u drugim gradovima, bombardovanje, teške saobraćajne nesreće, fotografije s policijskih uviđaja i druge teške teme, ali i sportska dešavanja. Paralelno sa novinskom fotografijom devojke danas rade i komercijalnu i umetničku fotografiju produbljujući sve ono što su starije autorke započele pre tridesetak i više godina. Danas su to Ana Trninić, Dušica Dražić, Sonja Mijajlović, Tamara Bošković-Dereta, Milica Mijadžević-Carević, Dragana Đorović, Jelena Vemić, Jelena Vučetić, Vesna Lalić i mnoge druge čije radove možete videti u časopisima, na internet sajtovima, reklamama i drugim štampanim i elektronskim medijima, kao i na domaćim i svetskim izložbama. Mnogi još uvek s nevericom i čuđenjem gledaju na žene s fotoaparatom u rukama, neki sa divljenjem, ali nesumljivo zapažamo da su one zauzele ozbiljno mesto u svetu fotografije ostavljajući neizbrisiv trag o kome će tek biti reči.
Pojavom popularne kulture izdvojila se i generacija koja je odrastajući uz rok muziku i uticaj konceptualne umetnosti fotografiju uvela kao neizostavni deo kako umetničkog delovanja tako i života uopšte. Beleženje sopstvenog okruženja je uzelo maha i dalo ženama mogućnost da prikažu svoje viđenje stvarnosti.
Ostavite komentar