Некатегоризовано

Kopenhagen

Kopenhagen
Koliko puta ste u poslednjih nekoliko meseci čuli ime ovog grada, u najrazličitijim kontekstima? Ponekad se činilo kao da je ovo godina Kopenhagena. I zaista, u tom gradu se toliko toga dešava da vredi staviti ga listu omiljenih destinacija.
 
 
 
 

 

 

Tekst: Dušan Milojević

 

Kopenhagen obalaKoliko puta ste u poslednjih nekoliko meseci čuli ime ovog grada, u najrazličitijim kontekstima? Ponekad se činilo kao da je ovo godina Kopenhagena. I zaista, u tom gradu se toliko toga dešava da vredi staviti ga listu omiljenih destinacija.

 

Krajem jula 2009. Kopenhagen je u duhu visokog stepena tolerancije i sloboda, postao drugi grad na svetu u kojem su organizovane World Outgames. To vam dođe nešto kao Politički korektne Olimpijske igre – može da učestvuje svako, bez obzira na seksualnu orijentaciju, pre svega. Zanimljivo je i to što za Outgames ne postoje kvalifikacije, takmičenje se odvija u skladu sa sposobnostima takmičara, a razlika je u i tome što se na ovim Igrama umetnosti poklanja dosta pažnje, jer kult tela i njegove mogućnosti imaju mnogo veći značaj.

Takođe, krajem septembra 2009. Kopenhagen je ugostio 13. Olimpijski kongres, na kojem je izabrana prestonica olimpijskih igara za 2016. godinu. Ovaj kongres će ostati upamćen zbog nekoliko „odstupanja“. Prvo takvo odstupanje ogleda se u ličnostima koje su javno podržale kandidaturu „svog“ grada na Kongresu. Dok su Madrid, Rio de Ženeiro i Tokio podržavali vrhunski sportisti iz ovih gradova, Čikagu je pružio podršku predsednik lično. Barak i Mišel Obama su prodefilovali Kopenhagenom, ali je Čikago eliminisan još pre finalnog kruga. I tu se desila druga novina – prvi put je za domaćina OI izabran grad iz Južne Amerike.

Ekološki grad


Kopenhagen na reciNepuna dva meseca kasnije, Kopenhagen je u medijima nakratko preimenovan u Hopenhagen, što smo mogli da vidimo čak i na bilbordima u našoj prestonici. U „Luci Nade“ je sredinom decembra prošle godine održana konferencija Ujedinjenih nacija posvećena klimatskim promenama. Izuzetno u celoj priči je to da su gradske vlasti došle na ideju da od Kopenhagena načine prvi samoodrživi ekološki grad na planeti. Šta to podrazumeva? Kopenhagen je grad koji proizvodi najveći procenat energije iz obnovljivih resursa, kao što su sunce i vetar. Nadomak luke nalazi se „farma vetra“, zona u kojoj dominiraju turbine koje koriste vetar za proizvodnju električne energije. Od ove farme dolazi čak 4 % ukupne količine energije koju grad troši. Pored alternativnih izvora energije, Kopenhagen prednjači i po svojoj arhitekturi, koja sve češće u sebe inkorporira ekološke elemente, čineći životni prostor ujedno štedljivijim i prirodnijim. Tako, u ovom gradu velika pažnja poklanja se svetlosti koja je glavni vodič prilikom projektovanja. Arhitekte pokušavaju da prostor urede tako da tokom celog dana može da se koristi dnevna svetlost, čime se postiže efekat prirodnog ambijenta, ali i smanjuje utrošak električne energije. Zbog toga na svakom novom objektu dominira staklo, za šta je jedan od zapaženijih primera „Crni dijamantC“. Ova građevina je locirana u samoj luci, a deo je kompleksa Danske kraljevske biblioteke, pored koje još ima i koncertni hol i izložbene prostore. Pored arhitekture i korišćenja alternativne energije, 36% stanovništva ovog grada kao prevozno sredstvo koristi bicikl, 45% hrane koja se koristi organskog je porekla, a reciklaža koja se u Beogradu tek stidljivo spominje, u Kopenhagenu se već decenijama praktikuje i promoviše.


Na kraju, ono zbog čega Kopenhagen Beograđanima može biti posebno zanimljiv jeste činjenica da će nam ovaj grad postati pristupačniji nego što je bio do sada, zahvaljujući low cost kompanijama.
Uskoro, pored Beča, Ljubljane, Londona, Barselone i drugih gradova koji su u ponudi sve većeg broja jeftinih avioprevoznika koji lete sa aerodroma Nikola Tesla – ili će to tek početi –  Kopenhagen će postati jedan od njih početkom proleća.


Fabrika ideja

Kopenhagen noćuZašto posetiti ovaj grad? Šta je to što ga čini toliko posebnim i što mu je omogućilo da se nađe na 4. mestu Forbsove liste „50 evropskih gradova budućnosti“, odmah posle Londona, Pariza i Berlina? Dvomilionska prestonica Danske locirana na ostrvima Zeland i Amager decenijama, čak vekovima unazad predstavlja fabriku ideja i kreativnosti. Grad Hansa Kristijana Andersena, čuvenog pisca bajki, čija Mala sirena može da se vidi na samoj obali ispred Crnog dijamanta, u svakom od nas će probuditi asocijacije na detinjstvo. Ne samo zbog Andersenovog „Ružnog pačeta“ ili „Ledene kraljice“, već i zbog Lego kocki, koje dolaze upravo sa ovih ostrva. Kockice u svim bojama, na kojma su stasavale generacije od kraja 50-ih do danas, i dalje svojim uvek novim temama mame uzdahe nostalgije kod odraslih i krike oduševljenja i sreće kod dece.

Međutim, LEGO nije zanimljiv samo deci. Iako je kompanija postigla veliki uspeh proizvodeći ove igračke za najmlađe, Lego kocke su imale velikog odjeka i u svetu dizajna. Može se reći da je ova kompanija jedna od prvih koja je počela nesvesno da radi na afirmaciji i plasiranju skandinavskog dizajna na svetski vrh. Danas dizajn ima centralno mesto u ovom gradu. To vidite od stupanja na impresivni aerodrom Kastrup, čija arhitektura podseća na futurističke filmove. Ovaj osećaj se dodatno potvrđuje ulaskom u metro koji se nalazi u staklenom tunelu, a koji je – bez vozača. Ako nije gužva, sedite u prvi red, na mesto gde bi trebalo da bude vozač i prepustite se beskrajnim šinama koje će delimično prolaziti poljima, a zatim probijati stene na kojima je Kopenhagen podignut. Na kraju, shvatićete zašto je metro ovog grada proglašen za najbolji na svetu!

Fb komentari

Ostavite komentar

Click here to post a comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Facebook

Organ Vlasti Instagram

Instagram has returned empty data. Please check your username/hashtag.