Kairo

Iako Egipat svake godine privlači veliki broj turista iz naše zemlje i spada u one destinacije o kojima se mnogo govori, nemojte ni za trenutak pomisliti da o Egiptu i njegovom glavnom gradu znate sve. Kairo je riznica tajni koja uvek krije nešto novo i uvek ima adut kojim će vas iznova oduševiti.

 

Prethodnih godina, zbog obaveznih viza i jeftinih letova stanovnici Srbije tražili su alternative za letovanje pa se tako i Egipat ustalio kao vrlo atraktivna destinacija. Aranžmani su pristupačni, Crveno more spada u najlepše na svetu a kulturno-istorijsko nasleđe Egipta je ogromno. Dakle, svi uslovi za ispunjen i nezaboravan odmor su tu. Ali, ovo neće biti tekst o Crvenom moru, hotelima sa pet zvezdica i izležavanju pored bazena.  Pokušaćemo da dočaramo Kairo, grad specifične energije i senzibiliteta. Mada, približiti atmosferu grada čije su ulice sa neprebrojivim trakama blokirane automobilima do kasno u noć, urbanistička rešenja haotičnija nego u većini svetskih prestonica, koji Nil preseca svim svojim impresivnim plavetnilom, bio bi jednako težak kao pokušaj opisivanja osećaja koji imate kada jedeti čokoladu sa čilijem. Slatko i ljuto, poznati miris čokolade, slatko topljenje u ustima, a onda neočekivano peckanje u grlu.

Najbolja definicija Kaira bila bi – harmonični haos. Lep, islamski, prljav, luksuzan, plav, opasan, brz, ogroman, zagušljiv, gostoljubiv, prevarantski, šaren, ljubazan, siromašan, siv, mirisan, izolovan, hrišćanski, živ… Jedna reka, dva ostrva, tri velike religije, 10 vekova postojanja, 20 miliona stanovnika, 1.000 minareta i bezbroj mogućnosti.

Svaki izlazak na ulicu, svaki prizor donosi nešto novo. Nema ponavljanja. Nema plana. A i ako ga imate, zaboravite ga. Kairo ne dozvoljava planiranje. Ova džungla vas, ako ste bar delimično povodljivi, pretvara u muvu. Pratite impresije, zvukove, ljude. Otkrivate trgove, skrivene pijace prepune šarenila, ribe, ljudi. Lutate kroz vekove, religije, običaje. Vrednosti se smenjuju brzinom metroa. Moderni Kairo nudi Hilton neboder na obali, Hard Rock Café, restorane, brzu hranu. Par minuta kasnije, negde južno od centra, Koptski Kairo. Tišina. Neki bi rekli „hrišćanski mir“. Svedene linije koptske arhitekture. Vijugavi tuneli. Zidine. Monahinje. Ruski turisti. A onda, još par stanica, ovog puta ka zapadu – Islamski Kairo. Patinom prekrivena kitnjasta orijentalna arhitektura. Dokaz moći i veličine ovog grada u kasnom srednjem veku. Delom ruiniran, delom zaboravljen. Ali i dalje prisutan. Jedan od najupečatljivijih delova grada.

Suk (arapski termin za bazar) Kan El-Kalili postoji od kraja 14. veka. Minareti. Kaldrma. Eterična ulja. Začini. Nargile. Cenkanje. Pozivanje u radnju i nuđenje čajem. Jedino što kvari utisak jesu turisti. Zato je možda bolje da se nakon obilaska tog dela turiste, upustite u lutanje kroz uske, prljave ulice, pune lokalnog stanovništva koje će bolje dočarati bit ovog mesta. Kokoške, guave, sveža menta, ceđeni sokovi, deca, smokve. Male radnje u starim zidinama impresivnog zdanja koje kao da se pruža kroz celu četvrt. Ipak, ne preterujte sa lutanjem. Sigurno ćete u Kairo krenuti sa gomilom stereotipa o Arapima, i upravo ti stereotipi će početi da vam se motaju po glavi kada shvatite da ste se izgubili i da se svaka treća ulica završava – zidom. U svakom slučaju, ostavite ovaj deo kao dnevnu aktivnost.

Neće vam biti potrebno mnogo vremena da shvatite da je Kairo grad koji živi noću. U ponoć ćete na ulici naći mnogo više ljudi nego u podne. Ulični prodavci su svuda, barovi su puni – uglavnom muškaraca koje možete videti kako hodaju ruku pod ruku po gradu, automobili su svuda, otežavajući život turistima. Inače, primetićete da u Kairu postoje semafori tek kada shvatite da ih niko ne poštuje. Na crveno automobili i dalje prolaze, a semafor za pešake je zelena figura osobe u pokretu – trčećem.