Bilo da se profesionalno ili iz hobija bavite društvenim mrežama, ovo su korisni saveti za zaštitu svog mentalnog zdravlja i jedan od načina da povedete više računa o svojoj dobrobiti.
Mentalno zdravlje u doba interneta je posebno važna i nedovoljno istražena tema, pa ipak, postoji nekoliko stvari koje možemo uraditi da brigu o sebi podignemo na viši nivo. Upravo ovo je tema članka koji smo otkrile na Later blogu, aplikaciji za zakazivanje objava na Instagramu.
Članak u celosti prenosimo i ako danas samo jedan treba da pročitate, neka to bude baš ovaj. I ne samo da pročitate, već i da primenite savete iz njega.
Briga o vašem mentalnom zdravlju je uvek važna, ali ove godine smo se svi suočili sa neobičnim vremenima bez presedana. A oni koji rade sa društvenim mrežama često malo gde imaju I mogu da pobegnu. Kada vaš posao zahteva da skrolujete i budete aktivni na društvenim mrežama, može se činiti nemogućim da se „isključite“ i predahnete od sveta na mreži. Bez obzira da li ste menadžer društvenih medija, influenser ili vlasnik biznisa, delimo neke od naših najboljih saveta za mentalno zdravlje i besplatne resurse:
Pregled sadržaja:
Savet br. 1: Redovno proveravajte svoje opterećenje
Savet br. 2: Nadgledajte vreme upotrebe ekrana (i postavite ograničenja!)
Savet br. 3: Kontrolišite svoje izvore društvenih medija
Savet br. 4: Dajte prednost samobrizi
Savet br. 5: Slušajte potkaste
Savet br. 6: Napravite pauzu za društvene medije
Savet br. 7: Zatražite pomoć kada vam zatreba
Društveni mediji i mentalno zdravlje tokom pandemije korona virusom
Ne može se poreći da ljudi koji rade sa društvenim mrežama imaju stav „uvek uključeni“. Bez obzira da li je to za posao ili igru, ako su vaš biznis ili brend na društvenim mrežama, verovatno već imate prst (ili tačnije palac!) na tragu onoga što je trenutno u trendu. Uparite ovo sa globalnom pandemijom (i hiper potražnjom za digitalnim sadržajem, novim radnim postavkama i sredinama, zahtevima za brigu o deci i svakodnevnim strepnjama koje dolaze s tim) i rezultat u najboljem slučaju može biti mentalno iscrpljujući. Dakle, važnije je nego ikad da odvojite vreme kako biste zaštititili svoje mentalno zdravlje i izgradili otpornost za budućnost.
„COVID-19 je u najmanju ruku bio preovlađujući“, deli strateg za društvene medije kompanije Later, Mel Brittner. „Neki iz našeg tima suočeni su s borbom oko izolacije, dok su neki morali da se okrenu poslu od kuće nakon što su navikli na živopisan prostor za saradnju i kancelariju. Za mene je to značilo pronalaženje novog načina rada dok se brinem o detetu. “ Ali nisu samo menadžeri društvenih medija ti koji moraju da vode računa o COVID-19 i radu na mreži. U stvari, vreme korišćenja ekrana je poraslo, pri čemu su se prikazi na Instagram Live udvostručili za nedelju dana, a Facebook i Instagram beleže porast od 40%. Kasnije smo proveli mnogo vremena osvežavajući najbolje prakse iz rada kod kuće, tako da odsustvo iz kancelarije ne deluje izolovano.
Cilj je jednostavan: stvoriti zajednicu koja pruža podršku i brigu kroz emocionalno izazovno vreme.
„Sa povećanom ranjivošću i empatijom jedni za druge, ubrzo su se pojavili mali pomaci“, objašnjava Mel. Sve ove male promene idu ka tome da timu pomognu da se međusobno podržavaju kroz COVID-19. Bez obzira da li ste menadžer društvenih medija, influenser, vlasnici malih biznisa ili neko ko zaista voli društvene medije, neophodno je izdvojiti vreme da povedete računa o sebi i svojim saradnicima i pronađete potrebnu podršku kada i gde možete . Evo 7 saveta koji će vam pomoći da vratite svoje mentalno blagostanje tokom teškog vremena.
Savet br. 1: Redovno proveravajte svoj obim posla
U pokušaju da razbijemo bilo koji mit o mentalnom zdravlju, želeli smo da započnemo temu razgovorom o sagorevanju. Verujte nam kad kažemo da se sagorevanje može dogoditi bilo kome i da nije znak slabosti. Bez obzira koliko ste strastveni ili posvećeni poslu, simptomi izgaranja i dalje se mogu dogoditi bez vaše krivice. Svetska zdravstvena organizacija ga kategoriše kao „hronični stres na radnom mestu koji nije uspešno rešen“, a glavni simptom je nedostatak energije ili iscrpljenost, mentalno distanciranje od posla i pad vaše profesionalne efikasnosti.
Zvuči poznato? Trik u prevazilaženju (ili, nadamo se, potpunom izbegavanju) sagorevanja je prepoznavanje znakova – a sve započinje redovnim proverom radnog opterećenja iliti obima posla. Provedite neko vreme svake nedelje da biste pregledali listu obaveza – da li je njome moguće upravljati ili je ona neodložna? Postoji li nešto što se može depriorizovati ili ukloniti? Možete li pozvati podršku, nekog da vam pomogne da biste se makar malo rasteretili? Dajući sebi vreme da procenite svoje opterećenje, može vam pomoći da aktivno odredite prioritete onoga što treba učiniti i uklonite stvari koje nisu ključne. Pored toga, kad jednom znate šta je moguće postići u bilo kojoj radnoj nedelji, naći ćete hrabrosti da kažete ne stvarima koje nisu od suštinskog značaja ili su u skladu sa vašim ciljevima. Što znači da više vremena provodite radeći na stvarima koje vam služe i daju energiju (i vašem poslu!).
Savet br. 2: Nadgledajte vreme koje provodite uz ekran i postavite ograničenja
Oko 50% svetske populacije koristi društvene medije – a prosečni korisnik interneta svakodnevno provodi oko 6 sati i 43 minuta na mreži. Ako radite kao menadžer društvenih medija, taj broj se lako može udvostručiti. U slučaju da osećate kako društveni mediji počinju da utiču na vaše mentalno zdravlje, možda biste želeli da pokušate da ograničite količinu vremena koje provodite na društvenim mrežama.
Evo nekoliko saveta kako to učiniti:
# 1: Podesite ograničenja za aplikacije. Budući da je malo verovatno da ćete moći potpuno napustiti društvene medije, postavljanje vremenskih ograničenja na telefonu može biti od pomoći.
# 2: Koristite aplikaciju Moment da biste razumeli gde provodite vreme. Pomoću aplikacije Moment dobijate lako svarljivu podelu ekrana za vas i vašu porodicu, plus uvide i besplatne poduke koji će vam pomoći da provodite manje vremena na telefonu.
# 3: Ne zaboravite da redovno pravite pauze na desktop računaru. Zaustavljanje skrolovanja na vašem telefonu je jedno, ali imate li otvoren Twitter feed na računaru? Ili možda upravljate svim svojim društvenim komentarima na webu? Ako ustanovite da vas preplavljuju društveni mediji, podesite podsetnike da se odmaknete od ekrana
# 4: Isključite obaveštenja ili podesite vreme za spavanje. Da li ste znali da na svom mobilnom uređaju možete da podesite vreme za spavanje? Zaustavite notifikacije I stalne pingove ovom opcijom i tako obezbedite vreme za sebe do ujutru. Na iPhoneu ovo možete da podesite pod podešavanjem sata. Slično je režimu Ne uznemiravaj, ali obaveštenja se neće pojaviti ni na zaključanom ekranu. Dakle, ne postoji iskušenje da odgovorite na DM ili otvorite aplikaciju. Za korisnike Androida možete da uključite „Režim za spavanje“ u funkciji Digital Wellbeing.
Saveti br. 3: Kontrolišite svoje naloge na mrežama
Ako radite na društvenim mrežama ili vodite posao koji se oslanja na marketing na društvenim mrežama, verovatno imate više od jednog Instagram naloga. Za mnoge ljude je postojanje ličnog i poslovnog profila na Instagramu norma – što znači udvostručavanje fidova za skrolovanje, udvostručavanje DM-a na koje treba odgovoriti i udvostručavanje vremena provedenog na društvenim mrežama. A za menadžere društvenih mreža taj broj bi se lako mogao učetvorostručiti. Osim što više vremena provodite na društvenim mrežama, sadržaj koji konzumirate može uticati na vaše raspoloženje i opšte dobro. Ako počinjete da osećate da društveni mediji utiču na vaše mentalno zdravlje, možda je vreme da revidirate svoje feedove. Evo nekoliko načina kako da pripremite fidove društvenih medija koji odgovaraju vama:
# 1: Prestanite pratiti naloge zbog kojih se ne osećate dobro. Ako upoređujete svoje telo, kuću ili životni stil sa onim savršenim uticajnim osobama na Instagramu i zbog toga se ne osećate dobro, prestanite da ih sledite. Pobrinite se da su ljudi i brendovi koje pratite na Instagramu usklađeni sa onim što vam je važno i da im sledite vrednost ili pozitivnost. „Moj najbolji savet za zaštitu mentalnog zdravlja dok radite na društvenim mrežama je da ne ulazite u igru upoređivanja“, kaže Liz Reuth, izvršni direktor za digitalni marketing u Le-Vel Brands. „Dok listate (za posao ili lične feedove), uvek možete pronaći nekoga ko radi više od vas, ima više pratilaca, sa boljim stilom, uspešniji, čini se da se bolje povezuje sa ljudima itd. I upadanje u tu zamku upoređivanja može negativno uticati na vaše mentalno zdravlje “.
„Podseti se da si ti i da si dovoljan.“
Ako ne možete da opozovete nekoga zbog posla ili prijateljstva, koristite dugme za mutiranje na Instagramu ili Twitteru da biste ga sakrili iz feeda, a možete i da otpratite nekoga na Facebooku, a da i dalje ostanete prijatelji sa njim.
# 2: Isključite ključne reči koje vas pokreću ili uznemiruju. Ako postoji nešto zbog čega se stalno osećate iscrpljeno ili depresivno, u redu je da to sakrijete sa svog feeda. Možete da utišate ključne reči na Twitteru, koji sakriva određene reči, fraze, korisnička imena, emodžije ili hashtagove sa vaše vremenske linije. Možete da ih isključite zauvek ili samo na ograničeno vreme, što je posebno korisno tokom svetskih događaja ili ciklusa vesti koji mogu biti opterećujući i o kojima je teško čitati.
# 3: Pratite inspirativne naloge zbog kojih se osećate dobro. Zapamtite: vi kontrolišete svoj feed! I baš kao što možete da opozovete praćenje bilo kojih naloga zbog kojih se osećate loše, važno je dodati neke naloge zbog kojih se i vi osećate dobro. Možete da pratite smešne meme naloge, motivacione govornike, lepe putopisne naloge ili čak naloge koji vaš feed popunjavaju inspirativnim citatima. Praćenje drugih ljudi koji su otvoreni i iskreni prema svom mentalnom zdravlju takođe može učiniti da se osećate manje usamljeno. A ako tražite još wellness sadržaja, Instagram je upravo pokrenuo Instagram Guides. Ovaj novi format sadržaja koji se može pomeriti i koji se trenutno testira sa organizacijama za mentalno zdravlje i welnes i ambasadorima da dele korisne resurse i savete kao odgovor na COVID-19.
# 4: Kontrolišite svoje komentare. Ako poslovno upravljate nalogom na društvenim mrežama, velika je šansa da ćete morati sakriti, blokirati ili se baviti negativnim komentarima sve vreme, a to može uzeti danak vašem mentalnom zdravlju. Dobra vest je da Instagram svojom funkcijom filtriranja komentara olakšava izbegavanje maltretiranja i trolova. Možete blokirati određene reči ili fraze na Instagramu, tako da se komentari koji uključuju te reči neće prikazivati na vašim postovima. Takođe možete da isključite komentarisanje određenih postova na Instagramu, tako da možete da postavljate, a da ne morate da čujete mišljenje ili negativnost vaših sledbenika. Da biste pristupili alatu, kliknite na „Privatnost i sigurnost“ u meniju Podešavanja i skrolujte do opcije „Kontrole komentara“.
Takođe možete da filtrirate uvredljive komentare i da odaberete reči ili fraze iz svojih javljanja uživo na Instagramu. Instagram je upravo pokrenuo novi način grupnog brisanja komentara, tako da možete brzo da upravljate neželjenim interakcijama na feedu. Pored toga, možete da blokirate ili ograničite više naloga odjednom, što olakšava i brže rukovanje bilo kojim profilima koji unose negativnost u vaš feed.
# 5: Budite pažljivi na društvenim mrežama. Ako se osećate kao da društveni mediji utiču na vaše mentalno zdravlje, određivanje ciljeva za vreme provedeno na društvenim mrežama vam može pomoći. Umesto da se prijavljujete i beskrajno listate, razmislite koje tačno zadatke trebate da obavite i pametno koristite vreme na društvenim mrežama. „Pripremam se za angažovanje na mreži prepoznavanjem potencijala štete, uzimanjem trenutka da se prizemljim i usredsredim, i svodeći vreme na mreži na minimum. Uđite, radite svoj posao, izlazite “, objašnjava ambasadorka samopomoći, Rachel Ricketts. „Uzimanje dodatnog vremena za namerno razmišljanje o vremenu i načinu angažovanja na mreži, i postajanje iskrenim sa sobom o njegovom uticaju, prvi je korak u upravljanju mojim mentalnim zdravljem.“
Savet br. 4: Dajte prednost brizi o sebi
Mislite da je briga o sebi moderna modna reč? Razmislite ponovo! Briga o sebi je čin davanja prioriteta svim aspektima vašeg blagostanja, tako da budete dovoljno snažni da se borite protiv svega što vam život baci.
Mental Health America to vrlo dobro postavlja, ističući da će „briga o svim aspektima vas samih će povećati verovatnoću da ostanete dobro.“ I to ne mora da znači skupe spa dane ili odmarališta bez interneta – to mogu biti jednostavni postupci ljubaznosti prema sebi svaki dan koji pomažu da se osećate dobro. „Moj glavni savet za stvaranje vremena za sebe je da zaustavite multitasking na tehnologiji tokom pauze za ručak“, kaže Melissa Mel, viši umetnički direktor i osnivač aplikacije WoMi „Ili slušam muziku ili gledam film, ali to je to – nema pomeranja feedova dok sam za tim! Davanje prioriteta obroku pomaže mi da shvatim da se hranim i brinem o svom telu, tako da zauzvrat mogu da budem najbolja u fizičkom i mentalnom pogledu – za posao i van radnog vremena! “.
Evo nekoliko jednostavnih ideja o samopomoći koje možete isprobati ove nedelje:
# 1: Pronađite vreme za dnevnu meditaciju. Možda mislite da oduzimanje 10 minuta od vašeg dana da ništa ne učinite neće pomoći. Ali meditacija nije „ne raditi ništa“, to je praksa uma i tela koja dokazano pomaže u depresiji, anksioznosti, stresu, visokom krvnom pritisku i čitavom nizu različitih zdravstvenih problema. Osim toga, u svetu rada zaposleni koji odvoje vreme za meditaciju postali su produktivniji, elastičniji i kreativniji!
# 2: Odvojite vreme za stvari u kojima uživate. Sada je više nego ikada pre važno izdvojiti vreme za stvari u kojima uživate. Besplatna aplikacija Aloe Bud vam pomaže da pratite ciljeve brige o sebi i poslaće vam nežne podsetnike koji vam pomažu da postignete svoje ciljeve, a da se ne osećate loše jer ih ne ispunite. Ako ste odlučni i odvojite vreme za fokusiranje na novi hobi, vežbanje, druženje sa prijateljima ili samo brigu o sebi, postižete da pronađete bolju ravnotežu sa svim vremenom provedenim na društvenim mrežama. Ako koristite Android, pogledajte Chiku, dnevni dnevnik i tragač za raspoloženjem. Slično je Aloe Budu, pomažući vam da evidentirate svoja svakodnevna raspoloženja i aktivnosti nudeći svakodnevnu motivaciju u obliku citata, pitanja i izazova.
Savet br. 5: Opustite se uz ove podkastima za mentalno zdravlje
Važno je biti proaktivan u pogledu svog mentalnog zdravlja i što više naučite, to više možete pomoći sebi (i svojim voljenima). Evo nekoliko sjajnih podkasta za mentalno zdravlje:
- Zadržavanje prostora sa dr. Cassidi Freitas je prostor za demistifikaciju mentalnog zdravlja i terapije, razmenu priča o borbi i radosti i otkrivanje povezanosti kroz naša ljudska iskustva.
- Selfie je podkast o samopomoći koji vode psihoterapeut i lifestyle bloger, a koji istražuje teme poput dovoljno spavanja, zdrave prehrane i uravnoteženja tela, uma i duha.
- Tiny Leaps, Big Changes je podkast za lični razvoj fokusiran na istraživanje svakodnevnog ponašanja kojim se svi bavimo i koji određuje rezultate koje postižemo u svom životu.
- Feel better, Live More prepun je jednostavnih zdravstvenih trikova i stručnih saveta koji će revolucionirati vaše jelo, spavanje, kretanje i opuštanje.
- Terrible, thanks for asking je podkast o iskrenom razgovoru o svakodnevnim borbama sa kojima se svi suočavamo.
- Mentally yours domaćini Ellen Scott i Ivette Caster ćaskaju sa gostima o svojim borbama sa mentalnim zdravljem na iskren i otvoren način. Ovde pogledajte njihovu najnoviju epizodu o čuvanju mentalnog zdravlja tokom samoizolacije.
Savet br. 6: Napravite pauzu za društvene medije
Kada sve drugo zakaže, u redu je da napravite pauzu od društvenih mreža. Iako je nemoguće da izbegnete društvene medije na svom poslu, postavljanje granica i pravljenje pauze vikendom ili večerom i dalje je ostvarivo. Unapred zakažite objave na društvenim mrežama i obratite se članu tima ili saradniku koji će vam pomoći da objavite Instagram priče ili nadgledate komentare kako biste napravili punu pauzu. Ako vam je potreban odmor od vaših kanala na društvenim mrežama, ali ipak morate da pratite šta se dešava na mreži, razmislite o tome da napravite alternativni nalog pod drugim imenom ili pseudonimom.
„Otvaranje alt naloga za društvene medije pomaže mi da budem u toku sa onim što se dešava, ali čini me manje vezanim za život na mreži“, objašnjava Amber Discko, menadžerka društvenih mreža i kreatorka aplikacije za samopomoć Aloe Bud. Možete da upravljate svojim Facebook stranicama, grupama i oglasima sa alt naloga i pratite članove zajednice, obožavatelje ili slične naloge brendova, bez potrebe da komunicirate sa porodicom i prijateljima ako niste u pravom prostoru.
Savet br. 7: Zatražite pomoć kada vam zatreba
Iako se svest o mentalnom zdravlju povećava na radnom mestu, nažalost, mnogi ljudi se i dalje suočavaju sa izazovima u dobijanju pomoći koja im je potrebna. Prema Fondaciji za mentalno zdravlje, „strah od diskriminacije i osećaj srama su među glavnim razlozima koje ljudi daju zbog toga što svojim kolegama ne govore o svojim mentalnim problemima“. Evo nekoliko saveta iz njihovog vodiča Kako podržati mentalno zdravlje na poslu:
„Ako se na poslu borite sa svojim mentalnim zdravljem, razgovor o tome zaista pomaže. Razgovor o svojim osećanjima nije znak slabosti; to je deo preuzimanja brige o vašem blagostanju i činjenja onoga što možete da biste ostali zdravi. Može biti teško govoriti o osećanjima na poslu. Ako imate kolege sa kojima možete razgovarati ili menadžera koji vas pita kako ste na sesijama nadzora, to vam zaista može pomoći. Identifikujte nekoga s kim se osećate prijatno i ko će vam biti podrška. Možda ćete želeti da razmislite o tome šta želite da otkrijete, kome i kada bi mogao biti dobar trenutak i mesto za to.
Ako ste otvoreni prema tome kako se osećate na poslu, posebno ako ste vođa, to bi moglo podstaći druge da učine isto. Ako se ne osećate sposobnim da razgovarate o osećanjima na poslu, pobrinite se da postoji neko s kim možete razgovarati o radnim pritiscima – svi partneri, prijatelji i porodica mogu biti zvučna ploča.“
Slično tome, biti zagovornik mentalnog zdravlja i saveznik na vašem radnom mestu takođe je korisno za stvaranje zdravog i podržavajućeg radnog okruženja. Ako se borite da izgovorite reči licem u lice, pokušajte da svoje misli spustite na papir. Imejl je savršeno prihvatljiv način da zatražite pomoć ako se osećate preplavljenim. Niko ne želi da iskusi sagorevanje i niko ne želi da vidi kolegu kako to prolazi, zato je važno da rano uhvatite znakove i počnete više da pazite na sebe. Čak i ako se osećate dobro, podizanje svesti o mentalnom zdravlju je važno za smanjenje stigme na radnom mestu. Ako možete, budite zastupnik mentalnog zdravlja u svojoj kompaniji i pitajte svoje kolege kako im ide.
Simptomi poremećaja mentalnog zdravlja
Evo nekoliko fizičkih i mentalnih znakova i simptoma na koje treba paziti kod sebe i svojih kolega:
- Anksioznost ili osećaj bezvoljnosti
- Loše raspoloženje
- Teškoće u koncentraciji
- Nedostatak kreativnosti
- Umor i iscrpljenost
- Glavobolja
- Gastrointestinalni poremećaji
- Visok krvni pritisak
- Teškoće sa spavanjem
- Povećana podložnost prehladi i gripu
- Napetost mišića i opšti telesni bol
Kako god se osećali trenutno zbog svog vremena provedenog na društvenim mrežama, uvek je dobro biti svestan svojih obrazaca razmišljanja ili bilo kakvih znakova kada vam telo govori da usporite. Živimo u brzom i izazovnom svetu, posebno ako radite na društvenim mrežama, zato odvojite malo vremena za samopomoć i pazite na svoj um i telo.
Ostavite komentar