Leto je, sve nas zanima, više nego inače, da imamo ravan stomak. I imali bi ga da na stomaku nisu naslage sala. Kako da ga se rešimo?
Standardna greška je da se kreće u “lečenje” gojasnosti bez ulaženja u suštinu. Pre nego počnemo da se bavimo “prepisivanjem lekova” za mršavljenje da probamo da objasnimo mehanizam gojenja. Šta treba da se desi da bi nabacili (ne)željene kilograme u vidu sala? Zatim da vidimo pod kojim uslovima se to salo topi, pa posle da se opredelimo za neku zdravu ali trajnu varijantu za skidanje šlaufa.
KAKO SE GOJIMO?
Onako od oka gojimo se zato što ne potrošimo sve što pojedemo. A zašto jedemo više nego nam treba? Šta nas na to nagoni?
Gojimo se zato što jedemo hranu koja nas tera da je sve više i sve češće jedemo. Ta ista vrsta hrane u organizmu izaziva procese pravljenja zaliha i još blokira razgradnju tog istog sala. Koja je to hrana?
To su ugljeni hidrati. Namirnice koje ih sadrže su: šećer, čokolada, peciva, krompir, pirinač, banana, koka kola, … one se u organizmu vare i razlažu na glukozu. Glukoza nakon jela vrlo brzo ulazi u krvotok. Podizanje nivoa glukoze u krvi izaziva lučenje hormona insulina koji uklanja glukozu iz krvi tako što jedan manji deo ubacuje u mišiće i jetru kao gorivo za narednih sat-dva a ostatak u pretvara u masnoću koja smešta u ćelije masnog tkiva kao rezervno gorivo. Svega par sati kasnije nivo šećera u krvi je niži nego pre obroka a nivo insulina ostaje povišen. Organizam dobija signale da ponestaje goriva i opet smo gladni.
Dokle god je povišen nivo insulina energija iz masnog tkiva je “zarobljena” jer insulin potpuno “gasi” sagorevanje masti jer je insulin hormon za pravljenje zaliha. Zato smo mi ponovo gladni i ponovo nam se jedu ugljeni hidrati. Deo energije se smešta u mišiće i jetru a veći deo, pogađate, ponovo u salo.
Dokle god je povišen nivo insulina nema fat burninga, ima samo punjenja ćelija masnog tkiva i pojačana želja za unosom još ugljenih hidrata.
Hrana bogata ugljenim hidratima => porast nivoa šećera u krvi => porast lučenja insulina => prave se masne naslage => sprečava se topljenje masnih naslaga => mi se gojimo.
Nizak unos ugljenih hidrata => nema skokova insulina => eventualni manjak energije se nadoknađuje sagorevanjem masti => postoji osnov da smršamo.
Unos hrane bogate ugljenim hidratima podiže lučenje insulina a dokle god je nivo insulina u krvi povišen nema topljenja sala a pritom su aktivni mehanizmi za pravljenje sala.
Autor: Milan Jovanović Strongman
Ostavite komentar