Zdravlje žene

Negativne posledice gojaznosti

Negativne posledice gojaznosti

Gojaznost je hronična bolest, kod koje dolazi do prekomernog taloženja masnih naslaga u organizmu i povećanja telesne težine. U pubertetu je jednako zastupljena kod oba pola, dok je u kasnijem dobu veći broj gojaznih žena u odnosu na muškarce.

 

Gojaznost je hronična bolest, kod koje dolazi do prekomernog taloženja masnih naslaga u organizmu i povećanja telesne težine. U pubertetu je jednako zastupljena kod oba pola, dok je u kasnijem dobu veći broj gojaznih žena u odnosu na muškarce.


Za određivanje stepena uhranjenosti koristi se nekoliko jednostavnih metoda:

– određivanje indeksa telesne mase (ITM) (eng. BMI – body mass index)
– merenje obima struka
– merenje debljine kožnog nabora

Indeks telesne mase izračunava se tako što se telesna težina izražena u kilogramima podeli sa kvadratom telesne visine izražene u metrima. Osobe čiji je ITM od 20-25 imaju normalnu telesnu težinu, osobe čiji je ITM od 25-30 imaju prekomernu telesnu težinu, one sa ITM od 30-35 smatraju se gojaznim, a osobe čiji je ITM preko 40 smatramo ekstremno gojaznim.

Obim struka se meri da bismo odredili tip gojaznosti.  U praksi se razlikuju 2 tipa gojaznosti, odnosno načina raspodele masnog tkiva na telu: GINOIDNI (oblik kruške) – tipičan za žene (masno tkivo se taloži ispod struka,u donjem delu stomaka, na zadnjici, kukovima i bedrima), i ANDROIDNI (oblik jabuke) – tipičan za muškarce (taloženje masnog tkiva oko struka). Androidni tip je dosta opasniji od ginoidnog. Osobe oba pola sa ITM većim od 30, zatim muškarci obima struka većeg od 102 cm i žene obima struka većeg od 89 cm, izloženi su većem riziku od pojava hroničnih bolesti.

Merenjem debljine kožnog nabora određujemo procenat masti u telu.
To merenje se izvodi uz pomoć sprave zvane kaliper i to na nekoliko mesta na telu. Procenat telesne masti veći od 25% kod muškaraca, i veći od 30% kod žena ukazuje na gojaznost.

Uzroke sve više prisutne gojaznosti možemo primarno potražiti u energetskoj neravnoteži – preobilan unos hrane u odnosu na potrošnju. Ipak, nije sve tako jednostavno kao što se čini iz gornje rečenice – koliko uneseš, potroši i stvar je rešena. Svoj uticaj imaju i genetički, nasledni, psihološki i socijalni uzroci. Najmanji procenat gojaznosti je uzrokovan hormonskim poremećajima.

Ono zbog čega je gojaznost najopasnija je to što utire put mnogim hroničnim bolestima poput hipertenzije (povećanog krvnog pritiska), bolesti srca i krvnih žila, šećerne bolesti (tip II), raka (kod žena: grlić maternice, žuč, jajnici, dojke, creva; kod muškaraca: creva, rektum, prostate), zastoj u disanju tokom sna, osteoartritis, giht, bolesti žučnog mehura i kamenac…

Životni vek gojazne osobe je obično kraći u odnosu na osobu normalne težine.
Prekomerna telesna težina drugi je najčešći uzrok preventabilnih smrtnih slučajeva (prvi je pušenje), a šesti je najvažniji faktor rizika razvoja hroničnih bolesti.

Stoga ako ne želite da se borite sa većinom gore navedenih posledica – jedite malo i redovno, hodajte bar 30 minuta dnevno i ne zaboravite da nijedna krajnost nije dobra.

 

Izvor: Sportal

 

Fb komentari

Ostavite komentar

Click here to post a comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Facebook

Organ Vlasti Instagram