Kako je biti žena u politici i ima li razlike u polovima, reći će nam upravo Hilari Klinton u ovonedeljnom izdanju #HONYpriče.
Možemo je smatrati hladnom, nedostupnom, odbojnom, suviše oštrom, ili kako god je već doživljavamo, ali jedno je sigurno – biti žena u politici, sasvim sigurno, nije isto kao i kada ste muškarac koji se bavi ovim poslom. Pravila nisu ista, odnos nije isti, ljudi ne reaguju na isti način.
Razgovarajući sa Brajanom iz Humans Of New York, evo šta je Hilari imala da kaže o tom fenomenu o tom fenomenu:
„Ja nisam Barak Obama. Ja nisam Bil Klinton. Obojica se nose sa prirodnošću koja je prijatna javnosti. Ali, udata sam za jednog i radim za drugog, tako da znam koliko naporno rade da bi bili prirodni. To nije nešto što im tek tako dođe. Rade i vežbaju šta će da kažu i to ne znači da žele da budu neko drugi, već je naporan posao da se predstave u najboljem mogućem svetlu. Morate da komunicirate na način koji će kod ljudi izazvati da kažu: „Ok, razumem je“. I sve to može biti mnogo teže za ženu. Jer, ko su vaši uzori? Ako želiš da se kandiduješ za Senat ili za Predsednika, većina uzora su muškarci. I ono što važi za njih neće važiti za vas. Žene se posmatraju kroz drugačiju perspektivu. To nije loše. To je samo činjenica. I, ustvari je baš smešno. Idem na sve te događaje gde muškarci govore pre mene, prodorno će prenositi poruku, vikati o pobedi na izborima i ljudi će to obožavati. I ja želim da radim istu stvar. Jer mi je stalo do tih stvari. Ali, naučila sam da ne mogu da budem strastvena na taj način u svojim prezentacijama. Volim da mašem rukama, ali očigledno, to ljude zastrašuje. I ne mogu da vičem previše. Može se shvatiti kao „suviše glasno“ ili „suviše oštro“, „previše ovo“ ili „previše ono“. Što je smešno, jer sam uvek ubeđena da ljudi iz prvih redova to obožavaju“.
Sad zamislite da nije u pitanju Hilari i da nije predsednička kampanja u toku. Ovo je situacija koja se dešava na bilo kom radnom mestu, bilo gde u svetu. Žene nemaju isto polazište kao muškarci niti mogu da se, u istim situacijama, isto ponašaju. Koliko god banalan primer bio, muškarci kad viču, galame i gestikulišu je ok; žena kad to uradi je ili neurotična, afektivna ili sklona konfliktima i svađi.
Kakva su vaša iskustva?
Ostavite komentar