Ne samo da joj je dozlogrdilo, već je odlučila da javno istupi i objavi šta misli o teroru medija kojem je izložena, naročito u poslednje vreme.
„Nisam trudna. Samo sam sita svega.“
Jennifer Aniston o glasinama ima da kaže sledeće (preneto sa Huffington Posta):
Počeću time što ću reći da obraćanje pažnje na trač nije nešto što sam ikada pre uradila. Ne volim da dajem energiju biznisu laži, ali želim da učestvujem u većoj konverzaciji koja je već počela i treba da se nastavi. Pošto nisam na društvenim mrežama, odlučila sam da svoje misli ispišem na ovom mestu.
Čisto da se zna, nisam trudna. Samo sam sita svega. Sita sam nadzora kao u sportu i vređanja tela koje se svakodnevno odvija pod plaštom „novinarstva“, „Prvog amandmana“ i „celebrity vesti“.
Svakoga dana, suprug i ja smo maltretirani od strane desetine agresivnih fotografa koji kampuju ispred našeg doma i koji će učiniti šta god je potrebno da bi dobili bilo kakvu fotografiju, čak i ako to podrazumeva da ugroze nas ili nesrećne pešake koji se nađu u blizini. Ako pustimo u stranu ugrožavanje javne bezbednosti, želim da se fokusiram na širu sliku onoga što suludi rituali tabloida predstavljaju svima nama.
Ako sam ja neka vrsta simbola ljudima, onda je jasno da sam primer nekoga kroz koga mi, kao društvo, gledamo na svoje majke, ćerke, sestre, supruge, umetnice i koleginice. Objektivizacija i proučavanje kroz koje stavljamo žene je apsurdno i uznemirujuće. Način na koji sam predstavljena u medijima je samo odraz kako vidimo i predstavljamo žene generalno, merene prema nekom iskrivljenom standardu lepote. Ponekad kulturni standardi treba da imaju drugačiju perspektivu kako bismo ih videli onakve kakve zaista jesu – kolektivno prihvatanje… podsvesni sporazum. Mi smo zadužene za naš dogovor. Devojčice od svuda apsorbuju naš dogovor, pasivno ili na neki drugi način. I to počinje rano. Poruka da devojčice nisu lepe osim ako nisu previše mršave, da nisu vredne naše pažnje ako ne izgledaju kao supermodeli ili glumica na naslovnim stranama magazina je nešto što si dobrovoljno prihvatamo. Ovo uslovljavanje je nešto što devojke nose i kad postanu žene. Koristimo „vesti“ o poznatima da produžimo ovaj nehumani pogled na žene, fokusirani samo na fizički izgled koji tabloidi pretvore u sportski događaj spekulacija. Da li je trudna? Da li previše jede? Da li se opustila? Da li joj je brak na ledu jer su aparati otkrili neke fizičke „nesavršenosti“?
Nekada sam govorila sebi da su tabloidi poput stripova, da ih ne treba shvatati ozbiljno, poput sapunice za ljude da prate kad im treba distrakcija. Ali to zaista više ne mogu sebi govoriti jer stvarnost da proganjanje i objektivizaciju koje lično doživljavam, već decenijama, reflektuju izopačen način na koji kalkulišemo vrednost žene.
Proteklog meseca je posebno istaknuto koliko definišemo vrednost žene baziranu na njenom bračnom i majčinskom statusu. Sama količina sredstava koja se utroši od strane štampe samo da bi otkrili jesam li ili nisam trudna (po milioniti put..ali ko broji), ukazuje na odražavanje ovog pojma da su žene nekako nepotpune, neuspešne ili nesrećne ako nisu u braku i nemaju decu. U ovom poslednjem dosadnom krugu vesti o mom ličnom životu, bilo je masovnih oružanih obračuna, požara, znatnih odluka Vrhovnog suda, kao i predstojeći izbori i bilo koji broj vrednijih vesti na koje su „novinari“ mogli da usmere sredstva.
I ovde dolazim na temu pisanja: potpune smo i sa ili bez partnera, sa ili bez dece. Same ćemo za sebe odlučiti šta je lepo kada je reč o našim telima. Ta odluka je naša i samo naša. Hajde da donesemo tu odluku za sebe i za mlade žene širom sveta koje gledaju na nas kao primere. Hajde da tu odluku donesemo svesno, izvan buke tabloida. Ne treba da smo udate ili majke da bismo bile potpune. Same za sebe odlučujemo naše „srećne do kraja života“.
Umorila sam se da budem deo ove priče. Da, možda ću postati majka jednog dana i, pošto već pišem sve javno, ako ikada budem – biću prva da vam to i javim. Ali, nisam u potrazi za majčinstvom jer se osećam nepotpunom na neki način, kako bi naša kultura vesti o poznatima volela da svi verujemo. Vređa me što je napravljeno da se osećam „manje od“ jer mi se telo menja i/ili sam imala pljeskavicu za ručak i fotografisana sam iz čudnog ugla, pa se zato dođe do jednog od dva zaključka: „trudna“ ili „debela“. Da ne pominjemo bolne nelagodnosti kada vam prijatelji, kolege, pa i stranci čestitaju na fiktivnoj trudnoći (često i na desetine puta tokom dana).
Iz dugogodišnjeg iskustva, naučila sam da se tabloidna praksa, koliko god opasna, neće promeniti, bar ne uskoro. Ono što se može promeniti jesu naša svest i reakcija na toksične poruke zakopane u tim naizgled bezazlenim pričama koje nam se serviraju kao istina i oblikuju naše ideje o tome ko smo. Sami odlučujemo koliko ćemo verovati u to što nam se servira i možda će jednog dana tabloidi biti primorani da vide svet kroz drugačiji, humaniji objektiv jer su potrošači upravo prestali da kupuju sranja.
Izjava Jennifer Aniston se, od slova do slova, može i treba primeniti i na naše tabloide. Recimo dosta toksičnim vestima i onima koji ih prave.
Ostavite komentar