Dragana Daničić je, slobodno mogu reći, osveženje na našoj TV sceni i devojka čija energija i vedrina svakako plene i izazivaju da je upoznamo malo bolje.
Zato smo ove srede, u #IntervjuOV ugostili upravo Draganu i donosimo vam priču o njenim počecima, razmišljanjima, razvojnom putu i nekim planovima.
1.Šta te pokreće, od čega ti zavisi raspoloženje?
Pokreće me entuzijazam. Odsustvo entuzijazma u bilo kom smislu vodi u neispunjen život. Volim svoj posao, boravak u prirodi, inspirativne i pozitivne osobe. Trudim se da budem okružena time, a onda sam i ja raspoložena. Smatram da je recept za sreću biti prisutan u trenutku. Živeti sada, ne juče ili sutra, i iskoristiti maksimum iz toga što nam svaki trenutak nudi. Zvuči teško, poput lajf kouč parola, ali je jednostavno. Prošetajte parkom ili kejom, duboko udahnite. Pratite kako se lišće pomera pod vetrom, voda ljuljka, a sunce izlazi. Kada isključiš nepotrebnu buku iz glave, postaneš svestan samo tog trenutka, naučiš da živiš „sada“. Shvatiš da ima nešto veće od nas samih, da smo svi tu sa nekom svrhom. Na nama je samo da otkirjemo svoju svrhu. Ta ideja treba da pokreće sve nas.
2. Šta te je opredelilo za kuvanje, kako si odlučila da tim putem želiš da kreneš?
Zapravo, oduvek sam želela da budem glumica. Pošto ne postoji srednja škola za glumu, bilo mi je svejedno šta ću upisati, samo da je kreativno. Kulinarstvo mi se učinilo kao dobar izbor jer sam obožavala da gledam emisije tog tipa i pripremam za ukućane te recepte, uvek izmenjene tako da na kraju smislim novo jelo. Predmeti koje sam pohađala nisu bili samo o kuvanju, već i o medicini, raznim naukama o ishrani, menadžmentu. Radoznala sam i volim da učim raznolike stvari. Razmišljala sam da, dok čekam daske koje život znače, prikupljam znanje sa kojim ću jednom otvoriti svoj restoran. Jer većina glumaca ima restoran. Ima neka mistična veza između glume i hrane.
3. U kom trenutku i kako su ti se putevi ukrstili sa novinarstvom i televizijskim pozivom?
Pošto nisam upisala FDU za glumu, odložila sam studiranje na godinu dana. U međuvremenu sam ušla u RTS da bih glumila u dokumentarnoj seriji „Antičke lampe“. Ubrzo sam počela da radim u emisiji „Sve boje života“. Projekti su se nizali, te sam odlučila da studiram novinarstvo. Kada počnete rad na televiziji, odmah vam uđe pod kožu. Bavljenje novinarstvom mi je pružilo sve što volim. Kretala sam se po zanimljivim mestima, upoznavala inspirativne ljude, pomagala svojim pričama i trudila se da doprinesem vraćanju pravih vrednosti na televiziju. Već pet godina u Naučno -obrazovnom programu RTS – a radim na tome da se čuje glas nauke i obrazovanja, prekriven prašinom kiča i šunda. Našla sam svoju misiju.
4. Kakav tip emisije bi volela da radiš i zašto?
Volim forme zabavnog, ali edukativnog karaktera. Zanimljivu temu uništava suvoparan prikaz. „Jestiva istorija“ je moj voditeljski prvenac i emisija kakve cenim. Hrana prikazana iz raznih aspekata, bez preteranog kuvanja. Volela bih da radim putopise, nešto gde istražujem, ili emisiju koja će se baviti sociološkim problemima, nečim značajnim za društvo. Nečim što širi svest jer želim da posle mojih emisija ljudi budu bogatiji za neko novo znanje, pokrenuti, da ih navedem na razmišljanje. Da pogledaju nešto što neće zaboraviti nakon pet minuta, nešto što bi rado opet pogledali.
5. Kakva je Dragana kad se ugase svetla kamere, šta te ispunjava, kako voliš da provodiš vreme?
Ja sam veseljak i avanturista. Pravi sam radoholičar, ali umem da budem hedonista. Obožavam da putujem i provodim vreme sa dragim osobama, da uživam u prirodi. Često posećujem bioskop, svirke, pozorište, čitam knjige… Međutim, volim i da ugasim telefon i provedem vreme sa sobom, da pobegnem od sveta. Introvertno-ekstrovertna sam, zavisi kakav mi je dan. Važno je da se čovek osami ponekad, ali da se ne otuđi od sveta. Razumem se u vina pa često posećujem jedan džez bar gde služe odličan frnacuski Merlo. Te posete su mi najslađi beg.
6. Da možeš, da li bi i šta promenila u svom životu?
Zaista ništa ne bih menjala jer me je svaki potez doveo do ovoga gde sam sada. Na život gledam kao na skup iskustava, a za sada mi se sviđaju iskustva koja sam stekla. Dajem sebe sto posto u svemu što radim i stalo mi je do okoline. Zato se lako i često iznerviram. Nesvesje budi bes u meni. Jedino što bih menjala je to da ne padam tako brzo u vatru, da se ne potresam oko svega. Takođe, perfekcionizam mi je uništio mnoge trenutke u životu. Ne može uvek sve biti totalno savršeno. Za to je kriv moj horskop – pošto sam, kao i svaka devica, prestroga prema sebi.
Nastavak na drugoj strani >>>>>
Ostavite komentar