Gojaznost je svetski problem

Sad je i zvanično: gojaznost je svetski problem, kako pokazuju rezultati istraživanja koja su objavljena prošle nedelje.

Prema podacima koja su objavljena u The Lancet medicinskom žurnalu, 1 od 8 osoba na svetu je gojazna, a do 2025. svaka peta osoba će imati ovu dijagnozu! Rezultati su dobijeni upoređivanjem 1698 istraživanja iz 186 zemalja u kojima je učestvovalo skoro 20 miliona odraslih osoba i pokazali su da je, od 5 milijardi ljudi 2014. godine, njih 641 milion bilo gojazno, a za svega 9 godina, taj broj će se popeti na milijardu.

Istraživanje je upozorilo na nadolazeću krizu prekomerne gojaznosti i bolesti koje će se kao posledica toga javiti. Autorka istraživanja, Majid Ezzati je dodala da će porast gojaznosti dovesti do posledica čiju veličinu i učinak još ne znamo i da treba ozbiljno da se pozabavimo rešavanjem ovog globalnog problema.

Kada su u pitanju muškarci, gojaznost se sa 3.2% u 1975. godini utrostručila na 10.8% u 2014. godini, dok je kod žena u istom periodu skočila sa 6.4% na 14.9%.  U 2014. godini, najgojazniji ljudi su živeli na ostrvima naroda Polinezije i Mikronezije, gde 38% muškaraca i više od polovine žena ima problem prekomerne težine. Skoro petina gojaznih odraslih osoba na svetu (118 miliona) živi u šest visoko razvijenih zemalja: Americi, Velikoj Britaniji, Irskoj, Australiji, Kanadi i na Novom Zelandu dok stanovnici Timor-Leste, Etiopije i Eritree imaju najniži BMI na svetu, sa prosekom od 20.1.

Sa druge strane, odnos neuhranjenih ljudi na svetu u slabijem je opadanju nego što je gojaznost u porastu, pa je tako za muškarce sa 13.8% 1975. godine pao na 8.8% u 2014-oj, dok je kod žena sa 14.6% pao na 9.7%.

„Tokom proteklih 40 godina, promenili smo se iz sveta u kojem je neuhranjenost duplo veća od gojaznosti u svet u kojem je više ljudi gojazno nego neuhranjeno“ istakla je Ezzati. „Da bi se ovaj problem rešio, neophodne su socijalni i prehrambeni zakoni koji će povećati bezbednost hrane u siromašnim domaćinstvima, ali isto tako pomoći da se izbegne prekomerno unošenje obrađenih ugljenih hidrata i ostalih nezdravih namirnica. Jer, neke posledice poput visokog holesterola ili krvnog pritiska, možemo lečiti lekovima, ali za mnoge druge poput dijabetesa, nemamo efektni tretman“.

Istraživanje nije obuhvatalo decu i mlade do 18 godina, ali znajući da već danas imamo više od 40 miliona dece ispod 5 godina koja su gojazna i da se deca u Srbiji ne hrane baš tako zdravo, stvar je vrlo alarmantna i krajnje je vreme da se zapitamo šta i kako jedemo i da ozbiljno povedemo više računa o načinu ishrane – za nas i našu porodicu.